Samo jednom mi je smanjena ocena iz vladanja tokom školovanja. Mislim da sam bila drugi srednje kad sam se na veronauci potukla s drugom devojčicom. Nastavnica je, iz nekog razloga, organizovala debatu o građanskim pravima homoseksualaca. Ja sam bila štreberska verzija Lajze Mineli, a Ana je pustila da iz nje govore homofobni stavovi koje je pokupila već negde. Sve se zakuvalo, u nekom trenutku, bez neke preterane logike, pomenuta je moja mama. Nisam znala da moja ruka može da napravi takav zalet. Nastavnici Trinaeste beogradske gimnazije, jedne od najštreberskijih škola, te najmanje prožetih dramatičnim događajima, nakon toga su nedeljama po zbornici prepričavali tuču dve odlikašice oko položaja gejeva. Tada nisam znala zbog čega mi je ta tema toliko digla tenziju. Nisam bila gej, niko meni blizak nije bio gej. Gledala sam „Vil i Grejs, ali ne fanatično“. Možda sam se kao i većina devojčica potajno nadala „gej drugaru koji će znati šta da radim sa šiškama koje se stalno krive“. Sve u svemu, ništa dovoljno posebno da bi bilo okidač.