Svako veče sednem na terasu i gledam u prostor. Ekrane i muziku ostavim u stanu. Ako je hladno, sklupčam se, slušam svoje misli i mislim o njima. Tokom poslednjih meseci prečesto sam procesuirala informacije o silovateljima, kojih je Srbija puna. Zamišljala sam ih kako sede u svojim dnevnim sobama i samouvereno drže banku ostalim članovima porodice, kako žderu, seru i planiraju šta će da žderu sutra, bez razmišljanja o tome šta rade duše koje su slomili svojom bahatošću, da li su ikad ponovo naučile da dišu i šta se dešava u njihovom grlu kad pomisle da treba da kažu ono što im steže grudi. Odvratni su.