4
Nepisano je pravilo da su ljudi koje je zadesila ista nevolja međusobno solidarni. Ima mnogo takvih primera. Isto je i sa raznim organizacijama, čak i državama koje nesreće zbližavaju i koje se međusobno pomažu. Samo u Srbiji tuđa muka nije zajednička iako smo u istom loncu.
Već nekoliko nedelja slušamo upozorenje ljudi iz Zadužbine Nikole Sapsića kojoj prevaranti uz saradnike u državnim institucijam pokušavaju da otmu dve hiljade kvadrata poslovnog prostora u srcu Beograda, u Knez Mihailovoj ulici 33. I sem nekolicine novinara niko se ne bavi ovom temom, niko nije ustao u odbranu Zadužbine. A dugačak je spisak onih koji bi morali da se oglase.
Ćuti Srpska pravoslavna crkva, ćuti Univerzitet u Beogradu, ne oglašava se Gradska bolnica na Zvezdari, zanemeli pojedinci koje je pomogla Zadužbina Nikole Spasića, dobrotvora i bogatog beogradskog trgovca.
’Ajmo redom: SPC je i sama bila žrtva komunizma, oduzeta joj je brojna imovina vredna, pa verovatno i više od milijardu evra. Vraćene su joj desetine hiljada hektara zemljišta i šuma, potom desetine hiljada kvadrata stambenog i poslovnog prostora – i treba tako.
I još Crkva ima potraživanja od države. Znaju dobro u SPC šta je oteta imovina. Ali kad otimaju drugima popove mnogo ne žulja. Prošle godine ZNS je donirala crkvi na Topčiderskom groblju (inače podignuta sredstvima Zadužbine) 1,75 miliona dinara. Takođe 2022. Zadužbina je donirala Hramu Svetog Save na Vračaru 23, 4 miliona dinara.
Još ranije, za iste zasluge patrijarh Irinej je ZNS proglasio za Velikog dobrotvora Hrama. I samo to je dovoljno da se oglasi neko iz SPC, vladika Stefan, starešina Hrama, patrijarh Porfirije lično, bilo ko od sveštenika, da stanu u odbranu Zadužbine koju Nikola nije ostavio da bi se neki naprednjački tajkun bogatio, već da služi narodu. Da pomaže tamo gde treba. Ćute popovi kao zaliveni, kao da ispod mantije ne nose pantalone. Ne bi oni da se zameraju vlastima koje ih debelo podmazuju.
Kako je moguće da se ne oglasi dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdara, bolnice koja je podignuta sredstvima ZNS i koja je često na spisku za donacije. Gde su direktori na desetine domova zdravlja kojima je ZNS poklonila razne aparate i opremu.
Ili recimo Univerzitet. Visoka školska ustanova u Beogradu bila je pre Drugog svetskog rata među nekoliko najbogatijih u Evropi. I njima je toliko toga oduzeto, pogašene su i umrtvljene mnoge zadužbine od kojih se Univerzitet finansirao. Sadašnji rektor, Vladan Đokić je naveo spisak od 56 zgrada, zemljišta, fondova i zadužbina koje BU potražuje od države.
Ne znam kako misle da to povrate ako ćute kad vlast i kriminalci otimaju imovinu Zadužbine Nikole Spasića. Ćute i fakulteti – Medicinski i Poljoprivredni čiji najbolji studenti svake godine dobijaju nagradu Zadužbine. Zar njima ne smeta što neko ugrožava njihovog darodavca. Kako je moguće da se nijedan dobitnik nagrade javno ne oglasi da podrži napore Zadužbine da očuva imetak. U kakve ljudi smo se svi mi pretvorili – kolektivno.
Jedini se oglašava onaj koji posreduje u otimanju tuđeg – Republički geodetski zavod, koji je „uveren u ispravnost svojih postupaka“. Biće baš da je tako. Za one koji ne znaju RGZ je kao vlasnika 2.000 kvadrata u Knez Mihailovoj 33 (Zadužbina NS) upisao propalu firmu „Jugoelektro“ koja je pet godina u blokadi, a njeni novi vlasnici su … pitaj boga ko.