0
Pismo koje je ministarska Zorana Mihajlović 20. maja uputila direktoru EPS Miloradu Grčiću, kojim ga obaveštava o neopravdanosti izgradnje termoelektrane Kolubara B, izaziva zabrinutost zbog očigledno unapred donetih odluka, saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
U saopštenju se navodi da te odluke nisu rezultat sveobuhvatnih konsultacija i izbora opcija koje su najpovoljnije u pogledu zaštite životne sredine, održivog razvoja i jačanja otpornosti na klimatske promene i ukazuje da to pismo ne bi bilo nikakvo iznenađenje da je Srbija do sada postupala u skladu ratifikovanim međunarodnim sporazumima.
Pročitajte još...
Srbija to, međutim, nije činila, a izgradnja termoelektrane Kolubara B je navedena u Nacrtu Prostornog plana Srbije kao potencijalna investicija u elektro-energetskom sektoru, ukazao je RERI.
Dodaje se da je Srbija uložila finansijske i adminstrativne resurse i u izradu Prostornog plana područja posebne namene za izgradnju termoelektrane Kolubara B, zbog čega je pismu trebalo da prethodi odluka o obustavljanju izrade tog prostornog plana i objašnjenje javnosti, pa i EPS-u i njegovom direktoru, o tome kako je došlo do ovog kopernikanskog zaokreta.
RERI podseća da je u planu područja posebne namene za Kolubaru B i u Nacrtu Prostornog plana Srbije ugalj prepoznat kao ključni energetski resurs, koji obezbeđuje energetsku sigurnost i čija se eksploatacija do 2050. ni na koji način ne dovodi u pitanje.
Ta nevladina organizacija navodi da je izrada nacionalnog energetskog i klimatskog plana u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, a ne Ministarstva rudarstva i energetike, ali je uprkos tome spremna da pruži podršku državnim institucijama u izradi plana i da podrži proces energetske tranzicije, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim obavezama i Zelenom agendom za Zapadni Balkan.
Taj proces, međutim, mora biti javan, a državne institucije imaju obavezu da omoguće učešće svih zainteresovanih strana u izradi tog plana, ako ne zbog demokratičnosti samog procesa, što na ovim prostorima već dugo nije važno, onda da bi se izbegle situacije u kojima se pojedine međunarodne obaveze zaboravljaju, jer zaborav ima cenu koju neće platiti Grčić, već građani Srbije, upozorava RERI.
Navodi se da je neophodno da Ministarstvo rudarstva i energetike, kao nosilac izrade Integrisanog energetskog i klimatskog plana, bez odlaganja omogući uključivanje javnosti u ranoj fazi procesa njegove izrade, kada je još moguće postići društveni konsenzus oko ključnih nacionalnih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanja energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.
Dodaje se da je sadržaj pisma koji je Mihajlović uputila EPS-u razlog za zabrinutost u pogledu ishoda izrade nacionalnog energetskog i klimatskog plana i budućnosti energetske i klimatske politike Srbije, jer Mihajlović direktoru EPS skreće pažnju da je potrebno razvijanje projekata baziranih na potrošnji gasa i većem korišćenju obnovljivih izvora energije.
U pismu ne piše na osnovu kojih je podataka ministarka zaključila da je potrebno razvijati projekte bazirane na potrošnji gasa, o kojim proizvodnim kapacitetima gasnih postrojenja govori, niti kako će to uticati na ekonomiju i jačanje otpornosti na klimatske promene u Srbiji, navodi RERI i ukazuje da o diversifikaciji izvora za snabdevanje gasom u pismu nema ni reči.
RERI ističe da su izuzetno zabrinuti i kada je u pitanju proces donošenja odluka, s obzirom da je Mihajlović podsetila Grčića na sastanak sa Aleksandrom Vučićem od 9. decembra 2020. godine na kojem su „razmatrani svi projekti, te nije dogovoren nastavak izgradnje Kolubare B.“
Zaključujemo da su u prisustvu državnog organa koji nema nikakve nadležnosti u sprovođenju energetske politike, a to je predsednik Republike, razmatrani svi projekti i da su na očigledno neformalnom sastanku unapred donete odluke koje će neminovno uticati na dizajn nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji bi tek trebalo da bude izrađen, navodi RERI.
Podseća se i da je Vučić nekoliko meseci pre tog sastanaka, „koji izgleda predstavlja istorijski početak dekarbonizacije u Srbiji“, najavio da će eksploatacija uglja na kopu Radljevo u kolubarskom basenu početi 2022. godine i da će trajati 60 godina.
Da li je Vučić tada nešto znao o međunarodnim ugovorima koje pominje Zorana Mihajlović, upitali su iz RERI.
