4
Potezi srpske vlasti i potonja tumačenja stručnjaka vode ka zaključku da je uvođenje sankcija Rusiji korak na koji će Srbija u nekom trenutku morati da pristane. Stranke na vlasti uglavnom su mišljenja da po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba treba sačuvati neutralan stav, pa su nakon pristanka predsednika Srbije da razgovara sa liderom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom, u javnosti počele da kolaju glasine da će Aleksandar Vučić pokušati da nađe saveznike u opoziciji. Po ovom pitanju, istina, vrlo razjedinjenoj…
Početkom marta Srbija se na sednici Generalne skupštine UN pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu. Zatim se prošlog četvrtka našla na spisku onih koji su glasali za suspenziju Rusije iz Saveta ljudska prava.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naknadno je objasnio da je ova odluka posledica velikih pritisaka.
“Naša primarna odluka bila je da budemo uzdržani, a onda dobijemo bezbroj teških pritisaka, ne ličnih, već pritisaka na zemlju. Ucenjuju ovu našu najlepšu zemlju. Kažu nam: „Da li znate da odlučujemo o tome hoćemo li vas izuzeti iz paketa sankcija za naftu?“. Da prevedem, EU je donela odluku koja se slučajno odnosi samo na Srbiju, po kojoj mi možemo do 15. maja da uvozimo naftu” rekao je Vučić i dodao:
“Molim ljude kao Boga… Sve lične ambicije sam istrošio, ali molim ljude da razumeju da, ako budemo imali sankcije, nećemo imati šta da jedemo”.
Diplomate i politički analitičari ocenili su ovo kao mogući uvod u scenario u kojem se Srbija u konačnici usaglašava sa spoljnpolitičkim odlukama Evropske unije i uvodi sankcije Rusiji.
S tim u vezi, idu i pritisci da se iz nove Vlade, čije nas formiranje tek čeka, izbace proruski kadrovi. To se, pre svega, odnosi na lidera SPS Ivicu Dačića i ministra policije Aleksandra Vulina.
I dok se čini da je Aleksandar Vučić priteran uza zid i da će konačno morati da prelomi između EU i Rusije, stigla je i vest o sastanku predsednika Srbije sa liderom SSP Draganom Đilasom, koji će biti održan danas popodne. Da li će jedna od tema biti i odnos naše zemlje prema Rusiji, ostaje da vidimo, ali sve su glasnija nagađanja da će Vučić pokušati da se približi proevropskim strankama.
Međutim, sudeći prema onome što su po pitanju rusko-ukrajinske krize njihovi predstavnici govorili tokom predizborne kampanje, nije sigurno da bi predsednik Srbije tu mogao da naiđe na podršku.
Ni sam predsednik SSP Dragan Đilas, sa kojim će Vučić danas razgovarati, nije bio za uvođenje sankcija Rusiji.
On je nedavno izjavio da je opozicija osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali da je njegov stav da Srbija nikada nikome ne treba da uvodi sankcije, jer je sama bila pod sankcijama i zna da one sankcije pogađaju samo običan narod.
„U vreme sankcija nikakve probleme nisu imali ni Slobodan Milošević, ni Aleksandar Vučić, ni Vojislav Šešelj, već obični ljudi, zato nisam za sankcije prema narodu“, rekao je Đilas.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je gostujući u emisiji “Reč na reč” na RTS-u izjavio da je Srbija zemlja koja je bila bombardovana i trpela sankcije te da zato treba osuditi agresiju i uvesti sankcije samo direktno odgovornima za rat. Dakle, ne celoj državi i njenom narodu.
Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić istakao je da bi Srbija trebalo da zadrži neutralan stav, a ne da “vodi svetske rasprave“.
„Glasanje Srbije u UN za osudu Rusije je proizvod loše međunarodne politike koju vlast u Beogradu vodi već 10 godina. Vučić više ne može da održi konzistentan stav Saveta za nacionalnu bezbednost da podržava teritorijalni integritet Ukrajine ali da neće uvoditi sankcije Rusiji, pošto se posle dva dana se dogodilo nešto sasvim drugačije. To znači da je on ucenjen jer na Zapadu znaju za kriminal i korupciju u Srbiji i pitanje je šta su mu stavili na sto da bi promenio mišljenje“, rekao je Aleksić i dodao:
“Mislim da, pošto je Srbija za dva dana promenila stav, možemo očekivati da posle izbora 3. aprila uvedu sankcije Rusiji ako SNS ostane na vlasti, a možda sankcije uvedu i pre“, rekao je Aleksić.
Predstavnici zeleno-leve koalicije Moramo rekli su da sve odluke treba donositi u velikom dogovoru sa Zapadom.
Nosilac liste za parlamentarne izbore Nebojša Zelenović rekao je da bi i odluke o sankcijama Rusiji koje bi ova koalicija donela u slučaju dolaska na vlast, bile rezultat dogovora sa Zapadom.
“Srbija ne treba da trguje tuđom nesrećom, a mora da zaštiti svoje interese. Srbija je u UN osudila agresiju Rusije na Ukrajinu. Mora biti pronađeno rešenje za zaustavljanje i neširenje ovog strašnog rata. Naša zemlja treba da pomogne da se rat zaustavi. Nije za Srbiju samo gas problem. Pitanje Kosova je vezano za odnose s Rusijom. I pitanje krize u BiH, takođe, a u krajnjoj liniji i stabilnost Crne Gore i Severne Makedonije. Od svega toga zavisi perspektiva normalnog života kod nas. Koalicija „Moramo” čvrsto stoji na stanovištu da Srbija može da napravi veliki dogovor sa Zapadom koji je u interesu svakog građanina naše zemlje”, rekao je Zelenović.
Desnica je, s druge strane, jasna – nikako ne treba uvoditi sankcije Rusiji.
Kandidat za predsednika Srbije ispred koalicije NADA Miloš Jovanović izjavio je da Srbija nije trebalo da uputi nikakvu osudu invazije Rusije na Ukrajinu, niti da uvodi sankcije toj zemlji.
Jovanović je kazao da je Rusija „verni savezik“ Srbije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i da pomaže u očuvanju Kosova i Metohije.
Govoreći o ukrajinskim izbeglicama, on je naveo da je to posledica svakog rata, ali je ocenio da je odgovornost za ovaj rat na zapadnim zemljama.
„Rusija je decenijama saterana u zid. Obećano joj je devedsetih da se NATO neće širiti na istok, a 30 godina kasnije došli su na granicu Rusije. Očigledno da je Vladimir Putin ocenio da su vitalni interesi u pitanju“, ocenio je Jovanović.
Lider Dveri Boško Obradović u više navrata je rekao da nikada ne bi uveo sankcije Rusiji, kao i da naša država „nije i ne sme da bude na strani NATO-a , a protiv Rusije“.
„Nikada ne bih uveo sankcije Rusiji, a nisam siguran za Aleksandra Vučića. Znam da ih neće uvesti do izbora, ali već posle izbora, videćemo šta i kako“, istakao je Obradović i dodao:
“Mi kao građani Srbije odlično znamo šta znači biti bombardovan… Zato smo potpuno empatični i prema ruskom, i prema ukrajinskom narodu. Voleli bismo da se ovo što pre završi i da što pre dođe do mirovnih pregovora. Ali, nismo slepi kod očiju i vidiimo ulogu NATO pakta u svemu tome“.
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski najoštrije je osudila odluku zvaničnog Beograda da u Generalnoj Skupštini UN podrži rezoluciju u kojoj se Ruska Federacija optužuje za agresiju.
Zavetnici smatraju nedopustivim da Srbija učestvuje u, kako su naveli „političkoj hajci na državu koja je kao stalna članica SB najsnažniji garant Rezolucije 1244 i očuvanja njenog suvereniteta na KiM“.
„Ovakav potez je dokaz da je vlast podlegla pritiscima SAD i njihovih saveznika i da postoji opravdana sumnja da je naredni korak uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Spoljna politika Srbije mora biti rukovođena isključivo srpskim interesima“, kažu u toj stranci.
BONUS VIDEO: Srbija glasala za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
