Pretraživanje interneta ili „guglanje“ je većem delu planete kapija za širi svet informacija, ali je to u Rusiji postalo samo deo sistema koji ljudima servira potpuno drugačiju realnost.
Ubrzo nakon što je u ruskom raketnom napadu na ukrajinski grad Kremenčuk poginulo 20 ljudi, Lev Geršenzon – bivši menadžer ruske tehnološke kompanije „Jandeks“ – ukucao je ime grada u najveći pretraživač u zemlji kako bi saznao više o događaju. Rezultati koje je dobio su ga zaprepastili.
„Izvori koji su se našli na vrhu stranice bili su čudni i nejasni“, objasnio je on za Bi-Bi-Si. „Na samom vrhu pretrage našao se sajt nepoznatog autora koji je tvrdio da su informacije o žrtvama lažne.“
Kremlj čvrsto drži medije u zemlji pod svojom kontrolom, posebno televiziju, koja veliča rusku invaziju na Ukrajinu kao misiju oslobođenja i odbacuje izveštaje o zločinima kao lažne. Internet je u Rusiji dugo bio glavni prostor za alternativne izvore informacija, ali je Kremlj nakon početka invazije u februaru, odlučio da se obračuna sa nezavisnim onlajn medijima.
Procenjuje se da je u prvih šest meseci rata u Rusiji blokirano skoro 7.000 sajtova, uključujući sajtove velikih svetskih medija i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Javno telo koje nagleda masovne medije „Bi-Bi-Si Monitoring“ je pokušalo da sazna šta ljudi vide kada traže vesti i informacije u Rusiji. Koristili su virtuelnu privatnu mrežu, tako da izgleda kao da pretražuju internet iz Rusije.
U periodu između juna i oktobra vršili su pretrage na najpopularnijim pretraživačima u zemlji – Jandeksu i Guglu – o temama koje se odnose na rat u Ukrajini.
„Jandeks“ je jedna od velikih zvezda ruske domaće tehnološke scene. Pokreće najveći pretraživač u zemlji i predstavlja se kao „nezavisan“. Prema statistici, Jandeks obrađuje oko 60% veb pretraga koje se obavljaju u Rusiji, a Gugl je odgovoran za oko 35%.
Od početka rata, Jandeks se suočio sa kritikama zbog prokremljskog narativa i priča objavljenih na njegovom agregatoru vesti – „Jandeks Novosti“. Kompanija je u septembru prodala „Jandeks Novosti“ vlasniku društvene mreže „VKontakte“ koja se dovodi u vezu sa vlastima u Rusiji.
Ipak, Jandeks zadržava kontrolu nad svojim pretraživačem, a rezultati eksperimenta otkrivaju alternativnu stvarnost kojom dominira isključivo ruska propaganda o ratu.
Jedna od tema koju su pretraživali je Buča, ukrajinski grad u kojem su ruske trupe ubile stotine civila pre nego što su se povukle početkom aprila.
Masakr je šokirao svet, ali u Rusiji izgleda mnogi veruju u narativ državnih medija koji tvrdi da je zločine inscenirala Ukrajina.
Ako pogledate rezultate pretrage za reč „Buča“ na Jandeksu, delovaće vam kao da se tamo ubistva nikada nisu ni dogodila. Tri od devet top rezultata bili su anonimni postovi na blogovima koji negiraju umešanost ruskih trupa. Preostalih šest su bile vesti prokremljovskih medija.
Kada su u pitanju masovne grobnice nedavno otkrivene u gradu Liman, u prvih deset rezultata se pojavljuju vesti u kojima se za smrt okrivljuju „ukrajinski nacisti“.
Pretraga same reči „Ukrajina“ takođe je dala rezultate koji su u velikoj meri nagnuti ka narativu Kremlja. Četiri od devet rezultata na prvoj stranici povezana su sa prokremljskim novinskim kućama i blogovima, dok se u isto vreme ne može naći nijedna vest iz nezavisnih izvora.
Uzorci nezavisnog izveštavanja samo su se povremeno pojavljivali u rezultatima pretrage, najčešće sa linkovima koji vode do članaka na Vikipediji ili videa na Jutjubu.
Iz „Jandeksa“ su u odgovoru na ovaj eksperiment naveli da pretraga u Rusiji „prikazuje sav sadržaj koji je dostupan, ali isključuje sajtove koje je regulatorno telo blokirao“. Kompanija je negirala da je bilo „ljudskog mešanja“ u rezultate rangiranja.
Pretraživanje Guglu je takođe dovelo do prokremljskih medija, ali pomešano sa pojedinim nezavisnim izvorima i medijima sa Zapada.
Mnogo više nezavisnih izvora se pojavljuje kada se pretražuje Gugl na ruskom jeziku iz drugih zemalja.
Gugl je rekao da njegova pretraga „odražava sadržaj koji je dostupan na otvorenom vebu“, a njegov algoritam je obučen da „upadljivo prikaže visokokvalitetne informacije iz pouzdanih izvora“.
Manipulacija rezultatima
Nekoliko stručnjaka sa kojima je Bi-Bi-Si razgovarao kažu da je malo verovatno da se manipulacija velikih razmera odvija na samom Jandeksu, jer bi to bilo previše komplikovano da se izvede, već da su rezultati jednostavno iskrivljeni zato što je Kremlj ugušio nezavisno izveštavanje o ratu.
Pošto je ruski medijski regulator blokirao hiljade veb-sajtova, ogroman deo vesti i informacija se uopšte ne pojavljuje u rezultatima pretrage Jandeksa.
„Vlasti u zemlji mogu potpuno da očiste rezultate i ostave samo ono što njima odgovara“, rekao je za Bi-Bi-Si Aleksej Sokirko, bivši programer u Jandeksu.
Istovremeno, Kremlj mnogo novca troši kako bi osigurao kreiranje veb sadržaja koji je u skladu sa njegovim pogledom na svet, dodaje.
Stručnjaci za pretragu Gvido Ampolini i Mihail Orlov, iz marketinške kompanije „GA“, kažu da će ovo takođe potencijalno iskriviti rezultate koje korisnici vide u Jandeksu, jer algoritam pretraživača može nagraditi prokremljovski materijal višim rangiranjem i zakopati nezavisne izvore.
Može li korišćenje VPN-a pomoći Rusima da saznaju više o ratu na svom jeziku? Ako koriste Jandeks da pronađu te informacije, onda ne.
Kada se povežu na VPN podešen na Ujedinjeno Kraljevstvo i kucaju na ruskom jeziku, pojavljuju se pojedini nezavisni izvori, ali pro-kremljovski su i dalje dominantni.
Ampolini i Orlov kažu da je narativ pažljivo skrojen kako bi ga algoritam rangirao bolje. Tako se događa da opskurni sajtovi sa vestima izlaze prvi u rezultatima. Na jednom od istaknutih rezultata su pronašli znake moguće manipulacije veb saobraćaja. Veliki broj poseta na sajtu dolazi sa spoljnih veb lokacija, što je uobičajena tehnika koja se koristi za bolje rangiranje sajta u pretrazi.
Konačno, Jandeks možda odražava činjenicu da sami ruski korisnici biraju prokremljovski sadržaj. Specijalista za pretragu Nik Bojl, iz agencije za digitalni marketing The Audit Lab, rekao je za Bi-Bi-Si da – za razliku od Gugla – Jandeks uzima u obzir ponašanje korisnika. To, na primer, znači da na rangiranje veb lokacije u pretrazi može uticati broj poseta. Gugl kaže da to nije slučaj kada je u pitanju njegov pretraživač.
Tim agencije „GA“ kaže da mnogi Rusi kliknu na sadržaj koji pozitivno prikazuje njihovu vojsku, što dalje podstiče Jandeksov algoritam da vest nagradi višim rangiranjem.
Ovo znači da i oni koji žele da provere na internetu da li je tačno ono što čuju na državnim medijima, mogu naći samo vesti i informacije koje potvrđuju zvaničan stav.
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare