Proglašenje vanrednog stanja zbog epidemije COVID-19 i svih nakandanih mera i zabrana koje je izrekla Vlada Srbije, a kojima je nekim građanima i u potpunosti ograničeno kretanje, otvorilo je i mnoga pravna pitanja u vezi sa tim da li su sprovedene mere zapravo rigorozne i diskriminatorne ili su zaista, kako tvrde zvaničnici, bile neophodne.

Autori: J. Dobrilović- T. Milovanović 

Katarina Golubović, direktorka komiteta za ljudska prava „Jukom“ kazala je za Nova rs. da su se ta pitanja otvarala jer je postojalo više pravnih mogućnosti.

„Najviše je upitan način proglašenja vanrednog stanja, no odgovor na to pitanje ne pogađa naše građane u vanrednom stanju više nego u redovnom. Opravdanost izbora između dve pravne mogućnosti (vanrednog stanja i vanredne situacije) je teško ceniti sa pozicije običnog građanina koji nema uvid u celokupnu situaciju“, kazala je Golubović.

Ona se posebno osvrnula na komentare da su mere diskriminatorne, posebno kada se radi od građanima starijim od 65 godina.

„Ograničenje nije diskriminatorno, ako je opravdano. Opravdanje se nalazi u visokom stepenu ugroženosti života i zdravlja starijeg stanovništva. U tom smislu, ako govorimo o ovim merama, one ne predstavljaju diskriminaciju. Ona su zakonita u vanrednom stanju, jer su ograničenja kretanja predviđena Ustavom u vanrednom stanju, moguće ih je predvideti uredbom, i dodatno, za njih postoji opravdanje“ smatra Golubović i dodaje:

„Ono što ne sme da se desi jeste da se u ograničenju pređe granica. Ta granica je pređena kada kroz dozvoljeno ograničenje ugrozite pravo koje nikako ne biste smeli da ograničite. I zato se od države, koja je ograničila kretanje u javnom interesu, mora zahtevati da obezbedi poštovanje drugih prava (pre svega pravo na život, dostojanstvo ličnosti, fizički i psihički integritet). Dakle, hrana i bezbednost. To je ono na šta i osuđenici imaju pravo. Tačno je da se zajednica organizuje o onima koji se ne kreću iz kuća, ali je njihov život i bezbednost sada potpuna odgovornost države“.

Slično mišljenje ima i bivši sudija, a danas advokat Vladimir Vučinić, koji za Nova.rs ocenjuje da su ove mere bile neophodne.

„Mnogo toga što ne bi bilo u redovnim, u uslovima vanrednog stanja, je apsolutno prihvatljivo. Svakako bi ove mere, koje je donela Vlada, bile rigorozne da nemamo ovo posebno krivično delo koje se odnosi na širenja zaraznih bolesti. Međutim, ukoliko gledate da je zaštita zdravlja stanovništva zaista u fokusu, onda su ove mere sasvim prihvatljive, jer tako nalažu dati uslovi. MIslim da su bile potrebne ovakve kazne, kako novčane, tako i zatvorske, kako građani ne bi činili ove prekršaje i krivična dela“, kaže Vučinić za naš portal.

On navodi da je pitanje kako će se naknadno procesuirati sva lica koja trenutno krše zakon, čineći krivična dela koja se odnose na širenje pandemije, a po kojima se hitno postupa.

„Što se tiče ovih zatvorskih kazni, čisto sumnjam da postoje uslovi da se one realizuju. Podsetiću, ja sam 1999. godine, kada je bilo ratno stanje usled NATO bombardovanja, bio sudija. Tada su mnogi postupci, specifični za tu situaciju, bili pokrenuti i to je bilo na jednom visokom nivou. Međutim, kada se završilo ratno stanje, onda se malo drugačije gledalo na taj period. Tako da, mislim da i u ovom slučaju, dosta toga neće biti ovako kako sada izgleda“, priča Vučinić.