Da vladajući režim neće ostati nem i ravnodušan na masovne građanske proteste, koji se već dva dana održavaju u Beogradu, ali i ostalim većim gradovima u državi, kao i da će po svaku cenu pokušati da ih diskredituje i obesmisli, javnost je mogla da očekuje. Manipulacija, zamena teza, prebacivanje odgovornosti, pozivi na linč, puštanje krvi na ulicama, batinanje, širenje dezinformacija, bezočnih i gnusnih laži i ovaj put su bili jedini provereni metodi za kojima je mogao da posegne državni vrh, uz nesebičnu pomoć svojih policijskih podanika.

Verbalni napadi na novinare i neistomišljenike u stilu „Kako vas nije sramota da lažete“ i proverenim mehanizmom da je napad najbolja odbrana, sastavni su deo retorike predsednika republike, koju su preuzeli i njegov najbliži saradnici. Od nje ne odustaju čak i kada budu uhvaćeni u dokumentovanoj laži, zbog čega nije bilo iznenađujuće da će svi njihovani resursi biti upereni u razbijanje protesta i omalovažavnje građana koji su se drznuli da izađu na ulicu.

Iako su i sami svesni da su građani izašli na ulice jer im je dosta laži, manipulacije, a posebno činjenice da je vlast bila spremna da na kocku stavi njihove živote radi sopstvenih interesa, vlast, a posebno čelnici policije ne odustaju u pokušajima da sve predstave kao huliganski čin, potpomognut imaginarnim stranim faktorom. Jer šta im može biti veći saveznik u ovom trenutku od prizemnih i neproduhovljenih nacionalističkih strasti njihovih neobaveštenih birača?

Laž 1 – Umro je – nije umro zbog respiratora

Tokom prve noći protesta u direktnom prenosu na N1 televiziji, reporterka je zaustavila jednog demonstranta i pitala ga zašto je izašao na ulicu. Ispostavilo se da je u pitanju Petar Đurić, sin poznatog majdanpečkog umetnika Ljubiše Đurića, koji je u aprilu preminuo od korone. On je, odgovarajući na pitanje reporterke zašto ne odustaje od protesta, rekao da je tu zbog oca koji je preminuo u Zemunskoj bolnici jer nije bilo respiratora.

„Suzavac, bojeva municija, pendreci, sve protiv goloruke omladine. Ćale, ovo je zbog tebe, koji si umro, a nije bilo respiratora. Ćale, mnogo te volim. I za mog sina koji se rodio”, kazao je u kameru mlađi Đurić.

Vlastodržcima koji su pomno pratili svaki sekund protesta, odmah je bilo jasno da će Đurićevo pojavljivanje biti najveća prepreka njihovoj unapred pripremljenoj propagandi o huliganskim, a ne „korona“ protestima, jer je malo verovatno, da osim predstavnika vlasti, postoji osoba koja to veče, a i danas ne saoseća sa njim zbog gubitka oca. Mašinerija je uključena već sledećeg jutra, kada je Đurića najpre demantovao ministar zdravlja, a potom i sam predsednik, koji je stvar začinio detaljima iz Đurićevih školskih dana, nazivajući ga problematičnim i lažljivim.

Đurić ih je ubrzo demantovao dokumentom iz bolnice na kom se jasno vidi da mu je otac preminuo čekajući da bude priključen na veštačku ventilaciju. Obojica su međutim, nastavila da propagiraju priče o „lažljivim problematičnim kriminalcima koji rade protiv svog naroda“. Đurića, međutim, ako ništa drugo, bar još uvek nije prozvao nijedan svedok saradnik i optužio za najteža krivična dela.

Laž 2 – Sedeli na klupi i napali policiju

маму вам јебем pic.twitter.com/c7V4Jmd0ka

— Moony ? (@sailor__moony) July 7, 2020

Drugi događaj koji je nakon prve noći protesta zasigurno bio označen kao pretnja propagandi i unapred pripremljenoj izjavi direktora policije Vladimira Rebića da se „polciija sve vreme suzdržavala“ bio je onaj na kome se vide trojica muškaraca kako sede na klupi u Pionirskom parku. Njima je iznenada prišao najpre jedan, a potom još trojica policajaca koji su besomučno počeli da ih tuku pendrecima, iako je jedan od njih odmah podigao ruke, kako bi im stavio do znanja da ih neće napasti. Ovaj snimak izazvao je revolt među građanima koji su optužili policiju da je bila spremna da ode toliko daleko i bije sopstvene građane koji nisu divljali po ulicama, već samo sedeli na klupi. Zbog toga je bilo neophodno da o ovom slučaju progovori lično predsednik, koji je prebijene muškarce optužio da su napali policiju i da zbog toga moraju da odgovaraju. Naravno, to što je napad nevidljiv na snimku, njegovom aksiomu to nije predstavljalo nikakav problem.

Laž 3 – Demonstranti bacali suzavac na policiju

Reakcije i mišljenja javnosti da u Beogradu, koji je često bio poprište demonstracija, nikada nije upotrebljena tolika količina suzavca kao prethodnih dana, uznemirlie su juče lično ministra policije Nebojšu Stefanovića, koji je u 23 sata održao konferenciju za novinare. On je tvrdio da su suzavac ispaljivali i demonstranti i gađali pripadnike policije, iako o tome ne postoji nijedan dokaz, izuzev onih snimaka na kojim se vidi protestanti koji već ispaljene projketile bacaju nazad na policiju. Čk i u slučaju da su Stefanovićeve tvrdnje tačne, na pitanje odakle demonstrantima suzavac morao bi da odgovori i objasni javnosti upravo on, kao jinistar polciije. To se međutim, nije desilo, jer je i Stefanovićev monolog bio baziran na širenju teorija u huliganima i stranim plaćenicima i špijunima. Opet o svim onim pojavama za koje je odgovoran on kao ministar policije.

Laž 4 – Nisu pustili Hitnu pomoć da prođe

Samo nekoliko sati uoči obraćanja predsednika, koje je bilo lišeno svakog saosećanja sa nekim ko je izgubio oca zbog infekcije koronavirusom i nespremnosti države da se suoči sa epidemijom, direktor policije Vladimir Rebić, pokušao je da ubedi javnost u nehumanost i nečovečnost demonstranata koje je nazvao huliganima. Rebić je kazao da oko 19 sati, huligani nisu pustili sanitet Hitne pomoći da prođe kroz masu okupjenu ispred Skupštine Srbije, iako su u tom trenutku prevozili teško bolesnog pacijenta. Ovaj događaj označio je kao početak obračuna sa policijom, iako su brojni svedoci i očevici tvrdili da nijedna ekipa Hitne pomoći nije bila sprečena da prođe. Takođe, dostupno je više snimaka na kojima se jasno vidi građanska solidarnost, odnosno povlačenje demonstranata pred sanitetima. Mnogi od njih su komentarisali da ne bi bilo izennađujuće da su čak i lekari Hitne pomoći zloupotrebljeni od strane režima, imajući u vidu da su saniteti neizostavno prolazili kroz mase demonstranata i pretprošle godine kad su svake subote organizovane šetnje po centru prestonice.

Laž 5 – Policija bila suzdržana 

Rebić je juče na konferenciji za medije sve vreme insistirao na tome da je „policija sve vreme bila suzdržana“, kao i da nije napadala demonstrante, pre nego što se zbog njih situacija otrgla kontroli. Brojne snimke koji jasno dokazuju da Rebić nije govorio istinu, mogli su samo da vide gledaoci nezavisnih medija, kao i korisnici interneta, dok je većina građana Srbije i dalje lišena svega toga zbog medijskog mraka. Da Rebić ne govori istinu, pored slučaja na klupi u Pionirskom parku, zabeležen je i detalj gde se vidi kako policija obara sa bicikla jednog mladića i krvnički ga tuče, kao i da je sa ispaljivanjem suzavca započela dok su u okupljenoj masi bili i građani sa malom decom koji su sopstveno nezadovoljstvo sve vreme iskazivali na miran način. Brojni policajci, a posebno misteriozni redari u civilu, nisu se zaustavljali ni kada bi onesposobili demonstranta, koje su bili spremni da vuku po ulici i gaze čizmama po glavi. Gospodin Rebić očigledno smatra da je uobičajeno policijsko postupanje i napad na naše kolege koji su juuče izudarani dok su izveštavali sa protesta.