Ni trogodišnji pomen tragično nastradalom Milomiru Milivojeviću (25) nije u Lučanima mogao da prođe bez skandala. Naime, njegovom ocu Milovanu i članovima porodice, direktor fabrike "Milan Blagojević" , Radoš Milovanović, zabranio je da prisustvuju pomenu, pravdajući se Vladinom uredbom o suzbijanju epidemije Kovid 19 i maksimalnom broju od pet, a ne devet ljudi koliko ih je došlo da oda počast poginulom mladiću. Milovan dodaje i da je na pomen u fabrički krug do mesta gde mu je poginuo sin, sproveden kao da Legiju iz Zabele sprovode u neki drugi zatvor.
Osvrćući se na pomen stradalom sinu Milomiru koji je održan 14. jula u krugu fabrike, na mestu gde je tragično izgubio život, Milovan za Nova.rs kaže da je još 9. jula napisao zahtev – obaveštenje, kao i prethodne dve godine da mu se odobori ulazak u krug fabrike da bi odao pomen stradalom sinu, jer nema ulaska ni izlaska dok to ne odobri direktor, u ovom slučaju Milovanović, koji potpisuje sve dozvole.
„Napisali smo zahtev i taj spisak sam skratio na najmanje moguće. To sam ja, supruga Nela, ćerka Mirijana, moj otac Branko i stric iz Beograda, dopisali smo još devojku koja je sa Milomirom bila tri godine u vezi i dečko od moje ćerke i Stojan novinar, znači ukupno devet. On je nama odgovorio da prema nekoj uredbi koja ne postoji nigde, ne može biti na jednom mestu više od pet lica na otvorenom i zavorenom prostoru. Ta uredba ne važi nigde, priča Milovan.
Prema njegovim rečima prostora ispred objekta gde je održan pomen ima dovoljno i da na pet metara udaljenosti, a ne metar-metar i po, može komotno da stane 50 ljudi.
„On to nije dozvolio, a znam i zbog čega. To je njegova osveta, kao što je do sad pokrenuo tužbe protiv mene i ćerke, toliko nam je naneo zla i jada. On to sve radi da bi pokazao kako je moćan, kaže on i nastavlja priču:
„Nas je bilo petoro, a njih duplo više. Na ulazu su nas čekala dva kombija. Idu dva vozača i dva portira. Tamo nas čeka poslovođa koji ima samo sedam razreda osnovne škole. Čeka nas ispred objekta koji su zatvorili i oprali sve. Tamo su bila i vatrogasna vozila sa vatrogascima. U fabriku smo ušli u 19.05, pošto je moje dete pre tri godine izgorelo u 19.19 časova na 100 metara od mene. Čitava ekipa nas je sprovodila od ulaza u fabriku kao da Legiju iz Zabele sprovode u neki drugi zatvor. Tako smo i mi sprovedeni da zapalimo pet sveća i da sačekamo da one izgore, a onda do izlaza, priča Milovan.
Očajni otac dodaje i da je druga smena na dan pomena završila radno vreme u 18.30, a kada je objekat zaključan, doneta je antistatik guma i sva ona oprema koja je trebala da bude tu i kad je nastradao njegov sin.
„Da je to sve bilo u tom nelegalnom objektu, on bi bio još živ i radio bi i dalje. Direktor je propisao da tu bude 440 kilograma baruta, a nije smelo biti ni grama. Objekat nije imao ni upotrebnu, ni lokacijsku dozvolu, ni atest, ni protivpožarni sistem, bukvalno ništa. Sve je rađeno mimo propisa. Posle tragedije uveo je video nadzor, promenio opremu, ali je to meni sve džaba“, kaže Milovan i dodaje da se na groblju i u krugu fabrike nije pojavio niko od Milomirovih prijatelja i kolega.
„Niko na groblje nije došao da zapali sveću, ni njegove kolege kojih ima 150, koji su radili sa njim. Od mojih kolega koji su radili smenu tada – niko, od komšija, prijatelja isto niko, rezigniran je Milovan Milivojević.
Milovan kaže i da je šokiran činjenicom da je Radoš Milovanović ponovo izabran za direktora. On smatra da je Nadzorni odbor konkurs koji je objavio prilagodio Radošu Milovanoviću.
„Ja sam već 35 godina radnik te fabrike. Nikad u fabriku nije mogao ući ni običan radnik, a kamoli vatrogasac ili portir, da se pre toga ne proveri dosije radnika, da li je imao tuča, da li je prekršajno kažnjavan, a krivično i da ne pričam. Čovek protiv koga se vode dve krivične prijave, jednu vodi državni tužilac povodom smrti moga sina, a drugu vodi komandir SUP-a Lučani kome je pretio za vreme korone, koji je vređao i govorio da će im poskidati glave, ponovo je izabran na konkursu. Na ovaj konkurs javio se i čovek rodom iz Lučana, koji je nameravao da se vrati i ponovo podigne fabriku, da joj vrati ugled i da spasi ovu decu, ali njegova prijava bukvalno nije ni razmatrana, kaže za Nova.rs Milivojević i dodaje:
„Pitam sve nadležne u ovoj državi. Kako može čovek od 76 godina koji nosi slušne aparate, koji ne vidi, koji ne može da se kreće, da bude direktor tako opasne proizvodnje, a iza njega je 21 žrtva i preko 60 invalida. Znači, verovatno je moćniji i od države što je i dokazao i što je potvrđeno u proteklih 40 godina. On se javno hvali da su svi prošli i otišli, a da on ostaje“.
Milivojević, takođe, pita ministre finansija i odbrane iz kog se to budžeta Milovanoviću isplaćuje penzija od 70.000 i plata veća od 260.000 dinara.
„Ko je dozvolio i koji lekarski pregled taj čovek može da prođe. Koji su to doktori potpisali. U fabriku radnik ne može da uđe, a da ne prođe kompletan lekarski pregled. Ko ima malo povećan krvni pritisak ne prolazi, ko ima malo veći šećer ne prolazi. Kako se može na tako visoko rukovodeće mesto postaviti čovek koji ništa od toga ne može proći, a pri tome ima još dve krivične prijave, pita se Milivojević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare