Devetnaestog oktobra 2020. na Svetog Tomu navršava se 14 godina od eksplozije vojnog skladišta na Krađorđevom brdu, kada je celo Pomoravlje od prvih detonacija u ranim jutarnjim časovima tog oktobra završilo na nogama, a posebno Paraćinci koji ni dan danas ne mogu poverovati da su zahvaljujući sreći izbegli pravu kataklizmu koja im je pretila.
Sve je počelo negde pred zoru tog 19. oktobra 2006. godine, dok je stražar obilazio vojno skladište na obližnjem Karađorđevom brdu iznad Paraćina. Stražar je obilazio otvoreni deo skladišta gde su se na paletama usled neodstatka skladišnog prostora nalazilo 35 paleta sa protivavionskom municijom kalibra 20 mm, palete sa minobacačkim granatama, trobmlonskim minama i eksplozivom. Sve je to bilo pokriveno ceradama.
Stražar je, kako su tada mediji izvestili, upravo iz tog pravca u 3.40 sati čuo pucekatnje, zatim, usledila je pucnjava nalik pešadijskoj vatri, zatim se pojavio dim, a onda je došlo do eksplozije. Prva eksplozija raznela je prostor skladišta koji je bio delom ukopan u zemlju, a onda je sledio niz detonacija, najača je bila u 5.45 sati kada se grad zatersao, a nebo bilo crveno. Plamen je prema priči očevidaca dostizao čak 60 metara u vis. Delovi granata su prosto fijukali gradom, pucala su stakla na prozorima, vrata su izletala iz šarki, a kuće podrhtavale od denotacija. Eksplodiralo je više od 3.500 tona ubojnih sredstava.
Mnogima je ova detonacija vratila u sećanje 1999, a u strahu su se pojavile i tvrdnje koje spadaju u domen “teorija zavere” da je pre eksplozije iznad Paraćina preleteo nepoznati avion, posle čega je usledila eksplozija. Ova teorija je kasnije odbačena, kao najobičnija ljudska besmislica i glupost.
Međutim, druga teorija je još besmislenija. Po toj varijanti skladište je razneto jer je Ratko Mladić boravio u njemu i da je bacio opušak ka paletama sa municijom. Naravno, za ovkavu tvrdnju nije bilo ni jednog dokaza, ali narod je obilato koristio u glasinama, koje su kružile ovim pomoravskim gradićem.
Dok su deotancije odjekivale gradom, a zgrade i kuće podrhtavale od serije eksplozija, mnogi Paraćinci su spas potražili u skloništima, ali neki su izletali na ulicu u čudu i neverici gledajući šta se dešava.
U ovom incidentu povređeno je 23 Paraćinaca, većinom se radilo o lakšim slučajevima. Međutim, ova eksplozija odnela je kao posledicu dve ljudske žrtve. Penzionerka koja je preminula kad je grad potresla najveća detonacija i muškarac koji je preminuo posle devet meseci provedenih u bolnici od posledica detonacije.
Kada je vatra posle nadljudske borbe vatrogasa i pripadnika Vojske Srbije lokalizovana i obuzdana započela je istraga koja je pokazala da je vatra došla upravo iz tog natkrivenog dela koji je delom bio ukopan, okružen bedemima i posut rizlom. Inače, na paletama su se nalazila zrna protivavionske municije, bez metalne košuljice spkaovana u drvene sanduke sa po 1.000 komada u svakom.
Kao razlog zašto je tolika municija bila uskladištena na otvorenom prostoru navodio se nedostatak skladišnih kapaciteta, višak municije, koja je zaostala iz proteklih ratova, a za koju nije bilo prostora za smeštaj ili novca za delaboraciju.
Oni koji su imali dozvolu da obiću skladište, kada je otklonjena opasnost dodatnih eksplozija, navodili su da je prostor ovog vojnog objekta izgrađenog 1950-tih izgledao poput Hirošime. Nijedan vojni objekat nije ostao čitav, ni kako bi se reklo “kamen na kamenu”.
Inače, pored skladišta niklo je bilo i vikend naselje, sa prelepim okućnicima i voćnjacima koje je zbrisano u prvom talasu detonacija. Vojni objekat su inače obezbeđivali jedan starešina, tri vojnika po ugovoru i još dvojica na redovnom služenju vojnog roka, koje je tada bilo obavezno.
Zbog eksplozije skladišta bio je zatvoren i auto-put Beograd – Niš kod Paraćina, jer se skladište nalazilo nekoliko stotina metara od autoputa. Zbog eksplozija kraće vreme bila je zatvorena i železnička pruga Beograd-Niš da delu između Paraćina i Ćuprije.
Tadašnji ministar policije, Dragan Jočić, je prilikom posete Paraćinu odmah rekao da nema govora da se radi o terorističkom napadu. I bio je u pravu, jer kasnija je istraga pokazala da je zapravo ostavljanje municije na otvorenom i u nebezbednim uslovima bio okidač za ovu eksploziju.
Vojna istraga je pokazala da je glavni uzrok eksplozije bio nedostatak skladišnog prostora i neadekvatno čuvanje municije što je dovelo do toga da vremenske prilike utiču na municiju, usled čega je došlo do samozapaljenja i eksplozije, a kako obično biva, ovakve stvari pratili su besmisleni mitovi i tračevi. Jedino što je sigurno je to da je Paraćin pukom srećom izbegao sudbinu Hirošime.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare