Podeli:
Foto: Zoran Lončarević

Knjiga "Služba", čiji je autor nekadašnji zamenik direktora BIA Gorana Živaljevića, izazvala je veliku buru na političkoj sceni, a u žižu javnosti ponovo su dospeli događaji koji su prethodili ubistvu premijera Zorana Đinđića. Žarko Korać, psiholog i nekadašnji bliski saradnik ubijenog premijera kazao je za naš portal da mu navodi iz Živajevićeve knjige liče samo na delove istine ili na stvari koje imaju sasvim drugu interpretaciju.

Goran Živaljević, nekadašnji zamenik direktora BIA objavio je u izdanju “Lagune” knjigu “Služba”, u kojoj se bavi do sada nepoznatim aspektima rada Službe, između ostalog i delovima neposredno pre i nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Živaljević je u svojoj knjizi između ostalog objavio da je britanska služba od pojedinih stranka poput Nove demokratije i JUL stvarale trojanske konje u političkom sistemu Srbije, te da je od premijera Đinđića, poslednji nalog dobio da posredno (putem tehnike) prati jednog njegovog bliskog saradnika i dugogodišnjeg prijatelja iz stranke, a zbog, kako se navodi u knjizi, veza sa kriminalnim klanovima, gde je insistirao da mu svake večeri, na osnovu baznih stanica, javlja kretanje.

Pročitajte još:

Takođe, Živaljević je naveo i da je službi, od stranke Makedonske službe dostavljen podatak prisluškivanog razgovora našeg vojnog atašea u Skoplju Željka Petkovića u kome mu žena javlja da je premijer ubijen, gde je on odgovorio “to mi je juče najavio ovaj što sam se video sa njim”.

U razgovoru za portal Nova.rs, Žarko Korać, koji je bio na čelu Državne komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja predsednika Vlade Zorana Đinđića, kaže da mu je teško da komentariše knjigu “Služba”, jer je nije pročitao, ali da delovi, koje je video u medijima, liče samo na deo istine, ili na stvari koje imaju sasvim drugu interpretaciju.

“To je Živaljevićevo gledište, jer postoje bar jednako drugačije interpretacije koje su izvučene od strane medija, posebno delovanje stranih službi kod nas. Živaljević vrlo dobro zna da službe, posebno velike, su itekako aktivne, i vrlo mi je interesantno zašto je baš izvukao Novu Demokratiju Dušana Mihajlovića, koji je bio ministar unutrašnjih poslova, JUL, i englesku obaveštajnu službu. Pokušavali su da dođu i do drugih stranaka, a ako već pominje JUL, onda me strašno interesuje da li se to odnosi na bivše članove JUL kao što je ministar odbrane, Aleksandar Vulin, za koga ne tvrdim da je radio za neku obaveštajnu službu, već samo interpretiram šta je Živaljević rekao. Ne znam da li druge službe pominje, jer nisam čitao knjigu, ali mi to deluje prilično neprofesionalno i zna se da to nije tako”, kaže u razgovoru za naš portal Korać te dodaje da BIA tada nije bila unutar MUP, već izdvojena kao vladina agencija.

Korać, koji je bio član saveta za državnu bezbednost, koju je Đinđić formirao, kaže i da Živaljević odlično zna da su i druge službe bile aktivne, te da su i druge stranke bile pod njihovim udarom, jer službe to rade u svakoj zemlji.

“Meni bi sad bilo interesandno da kada govori o JUL-u, pitam, da li on to aludira na sadašnjem ministra odbrane, jer Živaljević nije svestan da je otvorio neka sasvim druga pitanja. Nekada mi deluje kao parcijalna istina, a nekada mi je delovalo kao samo jedna interpretacija nekih događaja, koja može biti sasvim drugačija. On je kao pripadnik obaveštajne zajednice potpisao je obavezu da ne govori, i pretpostavljam da on ima određena ograničenja o kojima može da govori, te mislim da je mnoge stvari prećutao”, objašnjava Korać te dodaje da ne zna ništa, niti na koga aludira Živaljević, o informaciji koju je izneo u svojoj knjizi, da je bivši zamenik direktora BIA dobio naređenje od Đinđića da prati putem tehnike bivšeg saradnika premijera i člana Demokratske stranke.

Korać navodi da je kao predsednik komisije napisao u njeno ime zvanično pismo obaveštajnoj službi, sa pitanjem, da li je premijer Đinđić imao dosije u Vojnoj bezbednosti, kao i da su dobili kategoričan odgovor da nijedno civilno lice nikada nije imalo dosije.

“Vojska je odgovorila kategorički, ja govorim odgovor njihov, da je ona pratila i imala dosije isključivo pripadnike oružanih snaga. Interesuje me onda da li je taj vojni ataše nešto od toga prosledio svojoj centrali, u ovom slučaju bi to bila obaveštajna vojna služba. Mi ništa od toga nismo imali, to se posle pojavila kao neka informacija, kada smo mi završili svoj rad, ali centralno je pitanje ko je to njemu rekao. Ako je ikakvu informaciju imao vojni ataše, on je bio dužan da uputi pismo “mojoj” komisiji. To je bila njegova ljudska i moralna, i ako hoćete, kao pripadnika vojske Srbije, odnosno tada Jugoslavije, njegova dužnost”, navodi Korać te dodaje da to može biti beznačajna, ali može biti i vrlo značajna informacija.

Ključno je, kaže on, ko je izvor te informacije i šta je on sa tom informacijom uradio.

“Ispada da su Makedonci nama dostavili da je vojni ataše to znao. Nama tuđa obaveštajna služba to dostavlja a ne naša, što je vrlo čudna priča”, kaže Korać.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar