Foto: Privatna arhiva

Imena Jelice Radović (19), Jelice Panić (25), Marijane Jojkić (30), Radenka Nikodijevića (8), Ljiljane Arambašić (18), Dijane Marinković (5), Anje Grahovac (3), ili Mile Andrić (3) poznate su čitavoj javnosti, a o njihovoj tragičnoj sudbini koju su zapečatili lekarski nemar i pogrešno lečenje, godinama su izveštavali domaći mediji. Iako je većina lekara završavala na optuženičkim klupama, malo je onih koji su nakon decenijskih suđenja i pravosnažno osuđeni, a još manje onih koji su ostali bez licence, odnosno dozvole za rad.

Tragična smrt porodilje Ivane Tepšić (31) iz Bečmena koja je preminula nakon porođaja u GAK u Višegradskoj, za šta njena porodica optužuje tamošnje lekare, ponovo je u javnosti pokrenula pitanje o odgovornosti lekara i njihovih kobnih grešaka koje su pojedine pocijente koštale života. U iščekivanju nalaza obdukcije, koji bi trebalo da utvrdi tačan uzrok smrti Ivane Tepšić, njena porodica, poučena iskustvima koja su ranije potresala javnost, odlučila je da odmah podnese krivične prijave protiv lekara Miloša Petronijevića i Nenada Drobnjaka. Da li je u njihovom postupanju bilo grešaka koje su povezane sa tragičnim ishodom, trebalo bi da utvrdi tužilaštvo.

Slučajevi lekarskih grešaka uvek su izazivali veliku pažnju javnosti, posebno zbog toga što do skoro procesuiranje nesavesnih lekara nije bilo česta pojava u srpskom pravosuđu. Međutim, poslednje dve decenije situacija se drastično promenila, najpre zbog širenja privatnih praksi i lekara koji rade po pozivu, ali i sve lošijeg odnosa države prema zdravstvu i zaštiti prava pacijenata.

Propusti lekara se takođe veoma teško dokazuju na sudu, a osnovni problem je to što i dalje ne postoje zvanični protokoli lečenja. Dosad je samo jedan lekar izgubio licencu za rad, dok su pojedinci osuđeni u trenutku kad su otišli u penziju.

Slučaj „Decedra“

Jelica Radović, Foto: Privatna arhiva

Troje lekara i direktor privatne beogradske klinike „Decedra“, nakon 11 godina suđenja, oslobođeni su 2017. godine od optužbi za neadekvatno lečenje Jelice Radović (19), koja je preminula nakon operacije čukljeva na toj klinici. Jelica Radović preminula je 9. septembra 2006. godine, četiri dana nakon što je operisana na klinici „Decedra“. U međuvremenu, Jelica je 8. septembra prebačena na Ginekološko akušersku kliniku, jer su roditelji primetili da joj je loše, a nakon toga i u Urgentni centar gde je preminula od sepse. Prvostepeni sud je dvaput oglasio krivim hirurga Slavka Tomića, i anesteziologe Miodraga Stojanovića i Oliveru Jeremić, i osudio ih na kazne zatvora od 15 meseci. Apelacioni sud ih je na kraju oslobodio krivice za teško delo protiv zdravlja ljudi, a osudio za nesavesno lečenje, ali je to delo u međuvremenu zastarelo.

Lekar oslobođen, a bolnica osuđena

Marijana Jojkić, Foto: Privatna arhiva

Pančevka Marijana Jojkić, majka dvoje maloletne dece, preminula je 20. marta 2006. godine u Urgentnom centru u Beogradu od upale trbušne maramice, koju je izazvalo pucanje slepog creva, pet dana nakon pogrešnog lečenja na Hirurškom odeljenju Opšte bolnice u Pančevu. Marijanu je u Pančevu primio doktor Aleksandar Ivica sa simptomima upale slepog creva, ali je on i pored sugestije Marijanine porodice da sumnjaju na slepo crevo, odbacio tu mogućnost. Nekoliko dana kasnije, Marijana je prebačena u Urgentni centar gde je preminula od sepse izazvane pucanjem slepog creva. Osnovni sud u Pančevu osudio je Ivicu na 11 meseci zatvora i jednogodišnju zabranu obavljanja hirurškog poziva zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio hirurga jer nije bilo dovoljno dokaza da je Ivica pri pružanju lekarske pomoći uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijentkinje. Istovremeno, Apelacioni sud je nakon parničnog postupka, osudio i obavezao bolnicu u Pančevu da isplati odštetu od četiri miliona dinara porodici Jojkić.

Smrt nakon preloma ruke

Radenko Nikodijević, Foto: Privatna arhiva

Radenko Nikodinović preminuo je šest dana posle preloma ruke, koji je zadobio 2. oktobra 2016. godine igrajući se u komšijskom dvorištu. Njegovi roditelji prevezli su ga istog dana do lozničke bolnice gde mu je na odeljenju ortopedije ukazana pomoć i stavljen gips. Dečak, prema tvrdnjama roditelja, nije zadržan u bolnici iako je na ruci bio otvoren prelom, a komplikacije i temperature javile su se kod kuće već iste večeri. U bolnicu je primljen u nedelju, a tri dana kasnije, u sredu, kada je bilo očigledno da se dečak ne oseća dobro i da mu je ruka modra, zadržan je na odeljenju, a iste večeri upućen je u Institut za majku i dete u Beogradu. Borba lekara da se Radenku spase ruka, a potom i život nije davala rezultate, te je dečak zbog infekcije preminuo 8. oktobra. Tokom istražnog postupka zbog smrti Radenka, započetog u tužilaštvu 22. novembra 2016. godine, saslušano je više od 30 medicinskih radnika, tehničkog osoblja i osoba koje su imale kontakt sa povređenim dečakom. Ranu mu je sanirao doktor Dobrivoje Bojanić, a Ministarstvo zdravlja je protiv ortopeda Bojanića početkom novembra 2016. podnelo krivičnu prijavu zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći. Sudije iz Loznice odbijale su slučaj smrti dečaka jer, kako su tada preneli mediji, znaju doktora Bojanića, i lečio im je članove porodice. Slučaj je preuzeo Sud u Šapcu, ali je nakon nekoliko dana, i u ovom gradu promenjen sudija. U poslednjem nalazu veštaka promenjeno je i da je detetova rana bila površinska, kao i da samim tim nije bio neophodan hirurški zahvat da su roditelji odbili bolničko lečenje. Doktoru Bojaniću je Sud časti Lekarske komore Srbije oduzeo licencu na dve godine. Suđenje je još uvek u toku, a kako je izjavio otac malog Radenka, na tri godine od njegove smrti, ne bi ga čudilo da dođe i do zastarevanja.

Slučaj „Beoklinika“

Jelica Panić, Foto: Privatna arhiva

Jelica Panić iz Paraćina preminula je 18. juna 2010. godine, devet dana nakon laserskog otklanjanja ranice na grliću materice u privatnoj bolnici „Beoklinika“. Devojka je tokom hirurške intervencije prestala da diše, što je izazvalo prestanak rada srca i moždanih funkcija, zbog čega je došlo i do izlivanja krvi u pluća. Jelica je prevezena na VMA, gde je primljena na u Kliniku za urgentnu internu medicinu uz pratnju anesteziologa. Devojka je bila u dubokoj komi, i odmah je po prijemu stavljena na aparate za disanje. Porodica je devet dana čekala po hodnicima, nadajući se da će se Jelica probuditi iz kome. Tri godine kasnije, u septembru 2013, počelo je suđenje u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nakon što je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv  tri lekara bolnice „Beoklinika“ zbog sumnje da su počinili teško delo protiv zdravlja ljudi. Optužnica je trojicu lekara teretila da su prilikom pružanja lekarske pomoći očigledno nesavesno postupali i time prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja Jelice, usled čega je nastupila smrt. Postupak protiv trojice lekara, koji su negirali krivicu, obeležila je promena nadležnosti suda, ali i nekoliko predsedavajućih sudija, pa je suđenje čak četiri puta kretalo ispočetka. Suđenje je obeležilo često odlaganje glavnog pretresa, što je rezultiralo izostankom presude. Nakon 10 godina od tragične smrti Jelice, tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja dvojice lekara koji su bili optuženi za nesavesno lečenje.

Osuda zaposlenih na GAK

Foto: Privatna arhiva

Ljiljana Arambašić se zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar, 15. februara 2002. godine, a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode, pa je primljena na Ginekološko-akušersku kliniku. Iz GAK su Ljiljanu, pošto je gotovo neprestano vrištala, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, gde su lekari odmah zaključili da nije pacijent za njih i uputili je ponovo u Urgentni centar. Zbog visoke temperature nije hospitalizovana u Urgentni, već je transportovana u Institut za infektivne i tropske bolesti, gde je primljena 21. februara 2002. godine. Po prijemu u bolnicu, već je bila u komi i iste noći je preminula. Nakon 16 godina od tragedije, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio na po dve godine zatvora dve doktorke Instituta za ginekologiju i akušerstvo zbog nesavesnog i neadekvatnog lečenja Ljiljane, koja je preminula od posledica upale slepog creva. Pored zatvorske kazne, specijalistima ginekologije i akušerstva Veri Milenković i Gordani Miletić, izrečena je i zabrana obavljanja delatnosti od dve godine, koja će se primeniti nakon izvršenja kazne zatvora. Odlukom ovog suda odbijene su sve žalbe i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, a njom su oslobođena trojica lekara, da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja.

Smrt male Dijane

Foto: Privatna arhiva

Dijana Marinković (5) preminula je 8. januara 2011. godine nakon gušenja usled potpunog zatvaranja disajnih puteva na početnom delu grkljanja na dečijem odeljenju Opšte bolnice u Vranju. Nakon prijema u Službu hitne medicinske pomoći, devojčica je bez pregleda prebačena na dečije odeljenje u Bolnicu u Vranju, gde su roditelji morali da razvaljuju bolnička vrata jer im se ćerka gušila. Zbog nesavesnog lečenja Dijane, Osnovni sud u Vranju osudio je sredinom novembra 2016. godine na po tri godine zatvora otorinolaringologa Darka Civkanovskog i anesteziologa Slavišu Kanačkog, a istom presudom izrečena im je mera bezbednosti zabrane vršenja lekarskog poziva i dužnosti od po pet godina nakon izdržavanja zatvorske kazne. Osuđeni su zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom nesavesno pružanje lekarske pomoći. Apelacioni sud potom je poništio prvostepenu presudu i naložio novo suđenje, koje još uvek u toku.

Slučaj „Perfekta“

Foto: Privatna arhiva

Anji Grahovac (3) lekari ordinacije „Ilić“ na klinici „Perfekta“ operisali su kataraktu 21. maja 2007. godine, a ona je umrla 4. juna usled komplikacija koje su izazvane operacijom. Za njenu smrt okrivljeni su anesteziolog Stanoje Glišić, oftalmolog Božidar Ilić, vlasnik ordinacije „Ilić“, koja je od klinike „Perfekta“ iznajmila salu za operaciju, i suvlasnik „Perfekte“ Dejan Milutinović (50). Svi oni se terete za teško delo protiv zdravlja ljudi, dok je serviser aparata za kiseonik Milan Vasiljević, optužen za pomaganje. Suvlasnik „Perfekte“ Milutinović tereti se da nije obezbedio prethodnu proveru ispravnosti aparata za anesteziju, dok je serviser Vasiljević optužen da je naknadno izdao uverenje o ispravnosti. Međutim, borba roditelja da dokažu smrt ćerke usled lekarske greške traje od 2007. godine, punih 13 godina, i još nije doneta konačna presuda. Prvostepenom presudom doktor Stanoje Glišić osuđen je na tri godine zatvora zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi, dok su ostali oslobođeni, ali je Apelacioni sud ukinuo presudu i naložio ponovno suđenje. U toku postupka protiv optuženih lekara u Višem sudu promenjeno je četvoro sudija i jednom sudsko veće, pa je svaki put barem formalno suđenje kretalo ispočetka. Obavljena su praktično čak tri medicinska veštačenja. Prvo na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je urađena obdukcija, pa je onda veštačio Sudsko-medicinski odbor u Novom Sadu, da bi poslednje u nizu stručnih mišljenja bilo Sudsko-medicinskog odbora iz Beograda. Takođe je veštačen i apart za kiseonik koji je korišćen na operaciji. Suđenje za smrt male Anje još uvek nije završeno.

Lekar izgubio licencu

Foto: Privatna arhiva

Mila Andrić preminula je 2. oktobra 1998. godine od trovanja ukrštanjem creva. Zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi, 2007. godine osuđen je prvostepenom presudom u Opštinskom sudu u Kragujevcu doktor Nebojša Zlatanović na osam meseci zatvora. Za nesavesno lečenje trogodišnje devojčice, optuženi su bili i doktorka Ljiljana Nešić i doktor Predrag Lanović, ali su oni oslobođeni optužbi. Nakon 12 godina, 2010. godine potvrđena je konačno presuda i postala pravosnažna. Trogodišnja Mila primljena je u bolnicu, povraćala je i imala bolove u stomaku. Pregledao ju je doktor Zlatanović, uputio je infektologu i prepisao čajnu dijetu. Roditeljima je rečeno da dete vrate kući, a ukoliko bude potrebno, da ponovo dođu. Roditelji su tada ispričali da su ih šetali sa odeljenja na odeljenje. Nesrećna devojčica preminula je posle 14 sati od prvog lekarskog pregleda. Zvanični uzrok smrti glasio je „samotrovanje organizma, kao posledica uvrtanja creva“. U obrazloženju presude sudija je naglasio da je kazna koja je izrečena Zlatanoviću ispod zakonskog minimuma, ali je u obzir uzet raniji rad Zlatanovića i njegova, kako su rekli, posvećenost poslu. To je prva prvostepena presuda za teško delo protiv zdravlja ljudi u Srbiji. U Srbiji je samo jedan lekar ostao bez licence, i to upravo Nebojša Zlatanović 2011. godine, zbog smrti trogodišnje Mile Andrić. Njemu je Lekarska komora Srbije trajno oduzela licencu za rad.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare