Odskočna daska... Na taj način strani fudbaleri gledaju srpske klubove, kao priliku da u kratkom vremenskom periodu steknu reputaciju i omoguće sebi iskustva kakva verovatno ne bi nikada imali u karijeri.
Neko šansu uspe da iskoristi, odigra na pravi način, uvidi da se našao u idealnoj situaciji i kasnije naplati sve to.
PROČITAJTE JOŠ
A neko je Radživ van La Para.
Holanđanin je glasnim zvonima u septembru prošle godine proglašen velikim pojačanjem Crvene zvezde.
Krilni napadač je u Beograd stigao iz ekipe Hadersfilda, člana Čempionšipa, sa kojim je prethodno odigrao dve sezone u Premijer ligi.
Ni nije ostavio loš utisak. Naprotiv, demonstrirao je da ima brzinu, da ume da donese prave odluke, kao i da ima tendenciju da radi za tim.
Verovatno je to od njega očekivala i uprava Crvene zvezde kada ga je skupo platila, 1,2 miliona evra, i planirala za jednog od lidera ekipe koja je drugu godinu zaredom ušla u Ligu šampiona.
Van La Para je dobio jedinstvenu šansu, možda i jedinu u karijeri, pošto polako ulazi u zrele fudbalske godine (rođen 1991) da zaigra na najvećoj sceni.
Sasvim je sigurno da do te prilike nikada ne bi stigao da ga Zvezda nije „pikirala“ i označila kao esencijalno pojačanje, što on nikada zapravo nije postao.
PROČITAJTE JOŠ
Van La Para je za vreme provedeno na stadionu „Rajko Mitić“ postigao svega jedan pogodak i to u Kup utakmici protiv Trepče, dok je njegov učinak u Ligi šampiona, zbog koje je i doveden, više nego zanemarljiv.
Nije da nije dobijao šanse, ali ih nije koristio, uz šta se nadovezala i tadašnja situacija u Zvezdi koja je jesenas imala preglomazan igrački kadar.
Mesta nije bilo za sve, niti vremena da se stvari skockaju, što se negde i može uzeti kao olakšavajuća okolnost za Holanđanina.
„Kontinuitet je nešto što pravi takmičarsku formu, potrebne su tri-četiri utakmice u nizu. Treba sačekati, dešavalo nam se već slično kao sa Van La Parom. Ima trenutno nedostatak samopouzdanja, a to je zbog nedostatka kontinuiteta. Ali ako zapušite jednu rupu, otvarate drugu. Videćemo od decembra šta ćemo i kako ćemo“, rekao je tadašnji trener Vladan Milojević.
U decembru je stručnjak koji je Zvezdu uspeo da vrati u elitu video samo izlaz sa „Rajka Mitića“, a na njegovu poziciju je stigao Dejan Stanković.
Izveštači sa priprema Zvezde na Kipru su javili da je Van La Para „bivši“ u ekipi iz Ljutice Bogdana.
Razlog tome – nezalaganje, dovoljno da Stanković, kome je tokom igračke karijere upravo konstantan rad na terenu bio jedan od najvećih kvaliteta, pokaže Holanđaninu da za njega u novom timu Zvezde nema prostora.
Uz to, potpuno je iluzorno bilo da 28-godišnji Holanđanin pravi konkurenciju mladim domaćim igračima poput talentovanog Željka Gavrića, koji bi u budućnosti mogli da budu nosioci igre Zvezde, ali i potencijalnim transferima punioci budžeta najpopularnijeg srpskog kluba.
Možda je Van La Para mogao da dobije više prilika, možda ih nije zaslužio, a sasvim je sigurno da bi njegov primer morao da bude osnov za okretanje novog lista.
Bilo je sličnih slučajeva i ranije, skupo su plaćali srpski klubovi „pojačanja“, glasno ih dovodili i još tiše puštali da odu, uglavnom bez obeštećenja, ali i sa punim džepovima srpskog novca.
Čini se da, u svetlu aktuelnih dešavanja u svetu, ekonomiji i fudbalu, takav luksuz više neće postojati, ali bi to trebalo da shvate oni koji se za to pitaju i da razumeju da fudbal ne igraju „imena“ niti „bombe“, već noge i glava, a njih je u Srbiji lakše „napraviti“ nego kupiti.
Sasvim sigurno je isplativije i korisnije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
