Nemanja Matić i Branislav Ivanović imali su proteklih dana mnogo razloga za zadovoljstvo. Prvi jer je na pragu 32. rođenadana produžio ugovor sa Mančester junajtedom, a drugi jer je sa ekipom Zenita uspeo da odbrani titulu prvaka Rusije.

I jedan i drugi su proteklih godina bili značajni, ne samo kada je reč o reprezentaciji Srbije, već i za klubove čiji su dres nosili, a imali su i zajednički period u ekipi londonskog Čelsija.

Činjenica da su i sada, kada su prešli 30. godinu života i dalje bitni faktori u svojim ekipama, jasno pokazuje da su godine nebitne ako imate kvalitet, a Ivanović i Matić su to potvrđivali iz sezone u sezonu.

MATIĆEVA LEPEZA – BENFIKA, ČELSI, JUNAJTED

Kada neko krene iz mesta kao što je Vrelo, pa karijeru razvija preko Radničkog iz Obrenovca i nastavi sa Crvenom zvezdom, ali tamo ne prođe, pa ne odustane i preko Kolubare iz Lazarevca i Košica stekne kvalitet da jednog dana zaigra na najvećoj pozornici, jasno je da mora imati izuzetnu osobinu istrajnosti i upornosti.

Put Nemanje Matića do samog vrha bio je sve samo ne bajkovit – posetu trnjem sa brojnim profesionalnim krivinama, ali Nemanja je sve to uspeo da prevaziđe i vođen svojom vizijom uspeha, stigne do cilja. Pre svega svojim radom i upornošću, svestan da će kvalitet koji poseduje, pre ili kasnije biti prepoznat.

U Čelsi je stigao 2009. iz Košica, a zadržao se tamo dve godine, da bi bio prosleđen na pozajmicu Viteseu.

Otišao je u drugi veliki klub, kakva je lisabonska Benfika i tamo zablistao punim sjajem, osvojivši titulu i Kup, a onda je „drugim Murinjovim dolaskom“ u Čelsi, srpski fudbaler ponovo dobio šansu na „Stamford bridžu“.

U te tri godine, osvojio je tri trofeja, dva puta je bio šampion u Premijer ligi, a „plavci“ su uzeli i FA kup.

Sada, sa Mančester junajtedom, pokušava da klub vrati na staze nekadašnjeg uspeha i kako se čini, biće jako bitan deo u sezonama koje su pred njim, jer je produžio ugovor do 2023. godine.

IVANOVIĆ – DRUGAČIJE NIJANSE PLAVE

O Branislavu Ivanoviću može se reći dosta toga, ali nekako, ključna boja kroz njegovu karijeru je – plava.

Srem iz Sremske Mitrovice i Lokomotiva iz Moskve, ne uklapaju se u taj kolorit, OFK Beograd je plavo-belih nijansi, ali zato su Čelsi i Zenit ti koji su ga doveli do samog vrha evropskog fudbala.

Korpulentni defanzivac, godinama je bio nezamenjiv član u poslednjoj liniji „plavaca“ iz Londona.

Stigao je u London još 2008. godine i tamo se zadržao punih devet godina, dakle bezmalo jednu deceniju.

Odigrao je 377 mečeva i postigao 34 pogotka u svim takmičenjima. Same brojke dovoljno govore, za jednog defanzivca, bio je vrlo efikasan, a posebno je bio neugodan za protivničke mreže posle prekida, mada je neretko postizao golove snažnim udarcima sa distance.

Koliko je srpski štoper bio cenjen u Londonu, ne govori samo podatak da se tamo zadržao bezmalo jednu deceniju, već i reči Žozea Murinja, koji je bio jedan od onih koji je oduvek cenio njegov kvalitet.

„On je najbolja kupovina Čelsija. Došao je u klub baš kada sam ja otišao i dao je neverovatan doprinos. Branislav je prava takmičarska ‘životinja’ sa velikim srcem. On je sjajan momak i to što radi je neverovatno“, rekao je Murinjo pre pet godina.

Devet godina – deset pehara sa „plavcima“, među njima tri titule u Premijer ligi i po jedan u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Fenomenalno.

Kada se doda da je u dresu druga nijanse plave boje, Zenita iz Sankt Petersburga, za tri godine osvojio dve titule, jasno je da je Branislav pravi magnet za trofeje. Ako neko zna kako se do njih dolazi, onda je to svakako on.

KOLAROV – TORPEDO POSEBNE VRSTE

Aleksandar Kolarov, kapiten reprezentacije Srbije, u poslednjih 13 godina igrao je na visokom nivou u dve zemlje, Italiji i Engelskoj.

Momak iz Vojke, koji će u novembru proslaviti 36. rođendan, godinama unazad je sinonim za defanzivca posebnih kvaliteta i ne čudi što je kapitenska traka „orlova“ i dalje na njegovoj ruci.

U Laciju je igrao od 2007. do 2010. i tamo je uzeo Kup Italije i Superkup, a onda se otisnuo u interesantnu ostrvsku avanturu.

Pre tačno deset godina, potpisao je ugovor sa Mančester sitijem, klubu koji ja tada sa novim arapskim vlasnicima bio u silnom usponu. Bio je to, bez dileme, potez karijere, jer je za sedam godina na „Etihadu“ mnogo doprineo da „građani“ postanu velesila ne samo u Premijer ligi, već i u Evropi.

Za Mančester siti je odigrao u tih sedam godina 247 utakmica i postigao 21 gol, a posebno je bio ubitačan iz slobodnih udaraca.

To je njegova specijalnost, ne zna se koji gol je lepši od kojega, a bilo ih je zaista mnogo koje je postigao na taja način. Strahovita levica slala je prava torpeda u mreže protivnika i to je davalo posebnu aromu njegovoj beskompromisnoj igri.

Isto čini i u poslednje tri sezone u Romi, sa kojom istina još nema trofeja, ali nikada nije kasno da se stvar promeni.

BISERI U PENZIJI, VIDIĆ I DRAGUTINOVIĆ

Srpski fudbal broji mnogo igrača koji su nosili dresove velikih klubova i postigli brojne uspehe sa njima.

Bivši kapiten Crvene zvezde i reprezentacije Srbije, Nemanja Vidić, imao je fantastičnu karijeru u Mančester junajtedu, u kojem je jedno vreme takođe nosio kapitenskub traku.

U timu Aleksa Fergusona bio je nezamenjiv, sa Rijom Ferdinandom činio je možda i najbolji štoperski tandem u istoriji kluba.

Nemanja je u periodu od decembra 2005. do juna 2014. godine, dakle u devet sezona, osvojio čak 15 trofeja – najvažniji su da je pet puta osvojio titulu u Premijer ligi, a ima i trofej Lige šampiona iz Moskve 2008, kao i pehar FIFA Svetskog klupskog kupa, osvojen iste godine.

Jedne godine, Rio Ferdinand je otkrio kako su on i Nemanja mislili da ih Ferguson ne ceni dovoljno, jer je Škot bio „škrt“ na pohvalama na njihov račun. Kasnije, kada su završili kariejere i on i Vidić, rekao je šta mu je Ferguson rekao, a što se odnosilo i na Vidića.

„To je u tvojoj ličnosti. Da sam te mnogo hvalio, ti bi se zaneo!“, rekao je Škot.

Vidić je i kada je prešao tridsetu, tačnije u 32. godini, uspeo da osvoji pehar, i to u Premijer ligi. Ispostavilo se i poslednji, jer je priča sa Interom bila kratkog daha pre nego što se povukao.

Bivši reprezentativac Ivica Dragutinović, posle devet godina u Belgiji, u dresovima Genta i Standarda iz Liježa, ostvario je sjajnu karijeru u Španiji.

Dragutinović je godinama bio jedan od ključnih igrača Sevilje.

Kao iskusan igrač, u tridesetim godinama, šest godina je igraao za tim sa „Ramos Sančez Pishuana“ i osvojio dva puta trofej Kupa UEFA i jednom Superkup Evrope, a bio je uspešan i na domaćem terenu, u svojim arhivama ima dva pehara Kupa kralja i Superkup Španije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram