Vladica Popović, legendarni fudbaler i trener, sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Prethodno se Crvena zvezda emotivnom komemoracijom oprostila se od Popovića koji je pre dva dana preminuo u 86. godini.
PROČITAJTE JOŠ:
Na stadionu „Rajko Mitić“ od čuvenog „Profesora“ oprostile brojne Zvezdine legende, rukovodstvo kluba, predstavnici Fudbalskog saveza Srbije, večitog rivala Partizana, kao i članovi porodice.
PROČITAJTE JOŠ: Vladica Popović – čovek koji je rekao „ne“ Pablu Eskobaru
Nakon odavanja počasti minutom ćutanja, prisutnima se obratio predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović.
„Otišao je velikan, fudbaler, trener, sportski radnik, Vladimir – Vladica Popović, ličnost čiji je život obeležio rad, odanost i predanost onome šta je i gde radi. Svuda je dao svoj pečat, blagost i osmeh, optimizam i veru u uspeh, ono po čemu ga svi pamte i zbog čega su ga voleli i poštovali. Najviše u njegovoj Crvenoj zvezdi. Bogata je Vladicina biografija, igračka i trenerska. U svemu što je radio bio je uspešan. Klanjali su mu se Evropa i Južna Amerika, ma ceo svet. Voleli su ga kao svog „profesora“, rekao je Mijailović.
On je podsetio da je Popović osvojio brojne trofeje, ali je posebno izdvojio dva – kapiten trofejnog tima i klupski prvak sveta, kao krune njegove igračke i trenerske karijere.
„Pred igračke i trenerske karijere, aktivno je učestvovao u radu svoje Zvezde i dao svoj kao i uvek, poseban doprinos. Veličinu je potvrdio i kada su ga posle svih uspeha Zvezdini veteran izabrali za lidera u svojoj sekciji veterana. Tako je posle igrača i trenera postao i predsednik i to po želji svih. Okupljao je i organizovao veterane, rešavao sve što je trebalo, pružao pomoć. Njegovom zaslugom veterani su sada nezaobilazni faktor rada kluba, očuvanja tradicije i kontinuiteta zvezdaštva“, istakao je Mijailović.
Posebno emotivan bio je i predsednik veteranske sekcije Crvene zvezde Aleksandar Marković.
„Svetski mediji su javili preminuo je Vladimir Vladica Popović. Otišao je, onako uvek žureći, veliki čovek, veliki zvezdaš, veliki igrač, veliki trener i veliki fudbalski gospodin i džentlmen, kapiten Crvene zvezde, vođa jedne generacije, uzor brojnim generacijama. Učitelj, nasmejani perfekcionista, disciplinovani zaljubljenik u fudbal i napredak fudbalskog sporta, ali pre svega toga najbolji muž i otac, najpouzdaniji prijatelj i saradnik. Crvena zvezda i svetski fudbal su izgubili veliko ime. Fudbalskog kosmopolitu, od fudbalskog Zemuna , preko fudbalske Nemačke, do fudbalske Južne Amerike. Uvek sa osmehom i uvek brižan za sve oko sebe“, rekao je između ostalog Marković.
Dragan Džajić, legendarni Zvezdin fudbaler, ispunio je poslednje obećanje dato nekadašnjem saigraču obrativši se prisutnima na komemoraciji.
„Dugo sam razmišljao da li da govorim, ali kada smo slavili njegov 80. rođendan u klubu rekao je da bi voleo da održim govor kada umre. Vladicu sam dugo poznavao, bio je moj prvi kapiten, igrali smo zajedno u Crvenoj zvezdi i u reprezentaciji. Sve ono što se desilo pre nekoliko dana je logičan epilog vremena u kom živimo i koje je proteklo za nama, ali uvek ćemo se sećati dragih ljudi koji su maltene čitav život proveli ovde, radeći sa nama, donoseći uspehe i neuspehe, družeći se svakodnevno. Da pričam o Vladici nešto posebno – nema potrebe, sve ste rekli, pratio sam novine prethodnih dana i sa svima se slažem. O njemu sve i da hoćete ne možete da kažete ružnu reč“, naglasio je Džajić.
Prisutnima se obratio i Miodrag Popović, sin Vladice Popovića, takođe poznati sportski radik, koji se zahvalio na lepim rečima i podršci, al i načinu na koji se Zvezda oprostila od čoveka koji je predvodio tim do svetske titule.
„Moj otac je bio neko ko je negovao odanost i bezgraničnu ljubav prema grbu, dresu i navijačima ovog velikog kluba. U poslednje vreme gledajući kako mu nedostaju njegovi igrači, fudbalski teren i trenerski aktivan rad umeo sam često da ga podsetim i da mu kažem – ‘E moj profesore kakvu si karijeru imao, koliko si trofeja osvojio i koliko si imao prilike da učestvuješ i prisustvuješ emotivnoj erupciji pozitivnih osećanja i oduševljenja’. Za kraj podelio bih deo moje private prepiske sa dobrim prijateljem i velikim igračem ovog kluba, Vladom Stošićem. ‘Da dragi moj Vlado, ponosan sam i uvek ću biti što mi je Vladica bio otac’. Tata volim te“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar