Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ukidanje vanrednog stanja kao da je značilo poziv na juriš građana Srbije, a izletanju naroda na ulice doprineo je i "lični stav" člana Kriznog štaba Branimira Nestorovića da "svi treba da se zarazimo".

Uz to, njegova uveravanja da je “virus prošao”, da je “oslabio” i da “nema bojazni”, dovela su u zabludu čak i Novaka Đokovića, koji je došao u Srbiju i organizovao “Adrija tur”, za šta je dozvole dobio i od državnih organa.

Ne samo da je Novak zaražen, već je broj ljudi pogođenih koronavirusom rastao iz dana u dan, uz sumnje da se stvarni broj obolelih prikriva zbog održavanja parlamentarnih izbora.

Ali, ne samo zbog toga.

PROČITAJTE JOŠ

Jednako važan deo političkih priča i pričica postao je fudbal, pojava koja okuplja ogroman procenat biračkog tela i, to je sasvim jasno, najvažnija sporedna stvar na u životima Srba.

“Zvezda, Srbija” i “Partizan, opozicija”, negde su uvreženi stavovi javnosti o dva najveća srpska kluba, iako ne moraju nužno da imaju realno utemeljenje.

Ipak, politički mislioci verovatno imaju u vidu da bi eventualne dodatne sankcije prema navijačima jednog ili drugog kluba mogle da utiču na izgled izbornih rezultata, pa je “pušteno voljno”.

Slobodno je dobio i prvi epidemiolog Srbije, Predrag Kon, koji je posle ukidanja vanrednog stanja iznenada nestao iz javnosti, što je kasnije opravdano odmorom.

I, njegov odmor je trajao baš do završetka izbornog procesa, kada su, takođe iznenada, počeli da rastu brojevi zaraženih, kao i da se pojavljuju radovi “istraživačkih medija” u kojima se tvrdi da su brojevi zaraženih i umrlih od posledica zaraze koronavirusom zaraženi.

Dok je Kon odmarao, u Srbiji se život praktično vratio u normalu, otvarani su ugostiteljski objekti, noćni život je procvetao, a zakotrljala se i fudbalska lopta, uz otvaranje kapija stadiona za navijače.

Između svega, našle su se “preporuke” nadležnih organa, s namerom da savetodavno utiču na široke narodne mase i ukažu na i dalje potencijalnu opasnost od koronavirusa.

Da li su ikada, ikakve preporuke bivale usvajane i primenjivane na širem planu? Malo teže…

Kako god, vlasti su, pošto se struka povukla, preduzele korake i dozvolile masovna okupljanja.

Možda i poučena Nestorovićevoj preporuci da “svi treba da se zarazimo”, a možda i da bi se kupio socijalni mir, dopuštanjem “prividne normalnosti”.

PROČITAJTE JOŠ

I dogodile su se “normalnosti” – večiti derbi u polufinalu Kupa Srbije kome je prisustvovalo oko 15.000 navijača, proslava titule šampiona Srbije ekipe Crvene zvezde sa, zvanično, oko 20.000 ljudi, kao i “Adrija tur”.

Niko od organizatora to nije mogao da uradi bez dopuštenja vlasti, iako, po povratku sa odmora, Kon u medijskim nastupima ukazuje na to da je na utakmicama ostala zabrana okupljanja više od 5.000 ljudi.

Možda, prema njegovom ličnom mišljenju, kao što je doktor Bratislav Tiodorović mišljenje svog kolege Nestorovića da “svi treba da se zarazimo” i “da je virus oslabio” nazvao “ličnim mišljenjem”.

Podsetimo, nadležni su ublažavanje mera dozirali tačno do dan pred polufinale Kupa Srbije.

Tok je bio sledeći – 28. maja je doneta odluka o zabrani okupljanja više od 1.000 ljudi na otvorenom, izuzev na sportskim takmičenjima, što je, uz “mere opreza” omogućilo ljubiteljima fudbala da bez ograničenja dođu na stadione.

Foto: Starsport

Prva utakmica pred više hiljada gledalaca nakon donete odluke bila je između Crvene zvezde i Radnika 6. juna na kojoj je bilo prisutno oko 13.000 ljudi.

Tri dana kasnije, zabrana je ukinuta u potpunosti i za sva druga okupljanja na otvorenom uz naredbu Ministarstva zdravlja.

“Na javnim mestima na otvorenom prostoru na celoj teritoriji Republike Srbije dozvoljena su okupljanja s tim da rastojanje između prisutnih lica iznosi najmanje jedan metar”, stoji u naredbi koju je 9. juna potpisao ministar zdravlja.

Dan kasnije odigrana je polufinalna utakmica Kupa Srbije između Partizana i Crvene zvezde na kojoj je bilo prisutno oko 15.000 ljudi, a usledili su duel 30. kola Superlige između Crvene zvezde i Proletera, na kojem su crveno-beli pred 18.362 navijača proslavili novu šampionsku krunu, te finale Kupa Srbije između Vojvodine i Partizana na kojem je bilo prisutno oko osam hiljada gledalaca.

Kon je dan posle finala izjavio da je na “utakmicama ostala zabrana okupljanja više od 5.000 ljudi. Znači da je u Nišu takođe na tribinama moralo da bude najviše 5.000 ljudi. Takođe, morao je da postoji razmak između gledalaca. Mislim da 95 odsto ljudi smatra da to nije moguće. Ja spadam u pet odsto ljudi koji tvrde da je to moguće”, rekao je Kon na N1.

Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Moguće je na stadionima održati razmak od metar i po? Kako? Ko bi to trebalo da radi? Redari? Policija? Sam narod kome je već plasirano kako je virus “prošao” i da se sve toliko vraća u redu da je uredno pozivan da izlazi na glasanje?

Kapetan Kon je izgleda zakasnio sa odmora i sasvim sigurno promašio metu kritika, pošto se ništa od svega ovoga ne bi desilo da je “neko”, a zna se ko to radi u državi Srbiji, “lupio šakom o sto” i poneo se odgovorno, državnički i, pre svega, ljudski.

Prebacivanje krivice na narod je kao šutiranje mrtvog konja, što je doprinosi ničemu… Možda samo pranju savesti stručnjaka koji nije bio tu kada je bilo potrebno. Odnosno nije ostao do kraja.

Zamislite da golman u 86. minutu utakmice odluči da ode na odmor i ostavi prazan gol? Šta će zateći kad se vrati? Sigurno ne netaknutu mrežu, a za to nikako ne mogu da budu krivi gledaoci.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar