Fudbal u brzini više, napadački stil po uzoru na najveće evropske ekipe... Partizan ima jasnu ideologiju, ali ona tokom sezone nije prošla svaki ispit na srpskim poljanama.
Trener Savo Milošević je po dolasku na klupu ekipe iz Humske 1 jasno stavio do znanja svima da zna kako želi da njegov tim igra – ofanzivno, lepo, atraktivno i pobednički.
PROČITAJTE JOŠ
Takav mentalitet je relativno brzo uspeo da nametne timu, čak i onom koji nije selektirao već ga je samo nasledio od svojih prethodnika.
Partizan je novo lice demonstrirao na najvećim iskušenjima, večitim derbijima i evropskim utakmicama, ali je na mečevima u domaćem prvenstvu neretko ostajao kratkih rukava.
Srpski fudbal je specifičan po mnogo osnova, a jedna od njih je i namera uslovno rečeno „malih“ klubova da formiraju bunker pred svojim golom i da se samo nadaju da će iz kontranapada uspeti da zaprete jačem protivniku.
Partizanova boljka tokom cele sezone je upravo to – kontranapad, pad koncentracije posle dugih ofanzivnih akcija i pojava nervoze zbog neuspeha u pomeranju „parkiranog autobusa“.
Slučaj utakmice protiv AZ Alkmara u Holandiji savršeno oslikava ranjivost Partizana – oba gola domaćeg tima su tada pala posle loših reakcija u odbrani i paničnih reakcija defanzivne linije koja nije imala previše posla pre toga pa je sebi dozvolila da se „uspava“.
Posle prve četiri utakmice u sezoni u kojoj nije primio gol, Partizan je na narednih devet samo u dva navrata uspeo da zadrži protivnika na „nuli“, a doživeo je samo jedan poraz i to na gostovanju Malatiji.
U lošem sećanju navijača će ostati i utakmica protiv Čukaričkog na Banovom Brdu, kada je i jedan bod ispušten pošto je cela ekipa jurnula na gol protivnika i ostavila prazan prostor igračima domaćeg tima da organizuju lep kontranapad i postignu gol za pobedu.
Pet poraza, četiri remija, 65 postignutih i 23 primljena gola – 14 bodova zaostatka za Crvenom zvezdom u Superligi i podatak da je Vladimir Stojković primio osam pogodaka više od Milana Borjana.
Partizanova igra na gol više se u tim slučajevima pokazivala kao mač sa dve oštrice – napadači su propuštali previše šansi, a defanzivci nisu uspevali da spreče retke atake protivnika zbog čega su prečesto bivali kažnjeni.
Jedan od razloga za to je i preveliko opterećenje koje je trpela standardna ofanzivna četvorka.
Nemanja Miletić, Bojan Ostojić, Strahinja Pavlović i Slobodan Urošević su odigrali više od 35 utakmica u sezoni, za vreme takmičenja u Ligi Evrope čak i po dve za nedelju, sa uvek velikim intenzitetom.
Alternative se nisu proslavile, a istini za volju, nije ih ni bilo previše.
Milošević je nužno morao Aleksandra Lutovca da prekomanduje na poziciju desnog beka, ali je bivši fudbaler Rada imao velike probleme sa povredama zbog kojih je uspeo da sakupi svega 753 minuta na 12 utakmica.
Pritom, ni Miletić nije pravi, pravi desni bek, i sam je isticao da se bolje snalazi na mestu centralnog defanzivca, ali je uspeo da se prilagodi.
Ne do kraja, i dalje ima problem pri utrčavanjima protivnika, a zbog svoje snage i fizičke konstitucije mora da troši previše energije na standardna bekovska ponavljanja duž aut-linije.
Kako su dvojica klasičnih desnih bekova Luka Cucin i Periša Pešukić na pozajmicama, Milošević je prinudno morao na tu poziciju da stavlja Milana Smiljanića u pripremnim utakmicama, što zaista ne može da se gleda kao pravo rešenje.
Tokom prethodna dva prelazna roka Partizan je uspeo da u svoj tim dovede dvojicu klasičnih štopera, ali oni, zasad, nisu pokazali kvalitet da zamene preiskusnog Bojana Ostojića koji i dalje igra sjajno, ali nikako neće postajati mlađi i brži.
Igor Vujačić i Uroš Vitas tek treba da se potpuno prilagode ulogama i da donesu očekivani boljitak u odbranu Partizana, ali nisu imali previše prilika za to.
Jednostavno, svaki meč crno-belih je bio „biti ili ne biti“, pa nije postojala prava šansa za njih.
Vujačić je čak bio i akter već pomenutog duela sa AZ Alkmarom, koji nije slavno završen, dok je iza Vitasa pet utakmica u kojima je Partizan primio čak šest golova.
Da Milošević ima veliki problem sa sastavljanjem odbrane posvedočila je i utakmica protiv Spartaka, kada je morao da zaigra sa trojicom štopera, pošto je Miletić morao van igre, a nije postojao drugi desni bek koji bi ušao na njegovo mesto.
Na drugoj strani trener Partizana ima nešto veći izbor, letos rehabilitovanog Slobodana Uroševića koji je veoma koristan u odbrani, ali i Rajka Brežančića od koga može da dobije više u ofanzivnoj kreaciji.
Pred polufinale Kupa Srbije i duel sa večitim rivalom, Partizan ima zadatak da ne dozvoli da protivnik postigne gol, a to može učiniti samo ukoliko ceo tim učestvuje u odbrani.
Da li će zbog toga trpeti napad, videćemo u sredu od 20.00, a pred Miloševićem i njegovim stručnim štabom je da naprave pravi balans, da sačuvaju mrežu, ali i da ne izgube oštricu koja ih je krasila tokom prethodnog dela sezone.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar