"Ako se po jutru dan poznaje" nije poslovica koja je primenljiva na trenersku karijeru Marka Nikolića.
Da li je iko osim njega verovao da Partizan 2017. godine može da stigne do duple krune u srpskom fudbalu? Da li je verovao i da će boravak u Videotonu biti završen pre vremena? Da li je verovao da će se cela ruska fudbalska javnost podići na noge zbog odluke moskovske Lokomotive da ga imenuje za šefa stručnog štaba?
Verovatan odgovor na sva tri pitanja je – ne.
PROČITAJTE JOŠ
Ni u jednom od pomenutih slučajeva Nikolić nije bio u prvom planu, ali su se okolnosti tako namestile da bude, možda čak i više nego što je i sam želeo.
I dalje mladi stručnjak je prošao dug put da bi stigao do velike scene, pošto je u 20. godini odlučio da prekine fudbalsku karijeru i posveti se trenerskom poslu.
Sedam godina rada u mlađim kategorijama njegovog matičnog Rada sa Banjice pratilo je imenovanje za šefa stručnog štaba 2008. godine.
Tada je postao najmlađi trener u istoriji elitnog ranga srpskog fudbala, sa 29 godina je debitovao protiv Vojvodine i ostvario minimalnu pobedu, čime je omogućio klubu da izbegne ispadanje iz lige.
Princip koji je demonstrirao godinama kasnije u Partizanu je najavio već u Radu – tim je napustio pred kraj sezone 2010/11. pošto je stigao do četvrte pozicije na tabeli i mesta za Rad u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
„Ostvarili smo sve ciljeve koji su bili pred nama. Napravili smo fenomenalan uspeh plasmanom u Evropu posle 22 godine. Drago mi je i ponosan sam što sam deo tog uspeha. Iscrpele su se sve opcije za mene kada je Rad u pitanju. Za ove tri sezone smo imali vrhunske rezultate, odličnu saradnju sa medijima, ambijent oko kluba, promovisali smo igrače i nije imalo šta više da se uradi“, naveo je Nikolić.
Preko Vojvodine je stigao do Partizana, u decembru 2013. godine je imenovan za šefa stručnog štaba beogradskog kluba, ali nije uspeo da odbrani titulu, da bi posle sledeće sezone dobio otkaz.
Procena uprave je bila da tri kiksa u prolećnom delu prvenstva nisu mogla da budu tolerisana, ali ta odluka nije bila jednoglasna, o čemu je govorio tadašnji član Upravnog odbora, glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić.
„Ja sam glasao protiv smene Nikolića, već drugi put se moje mišljenje ne uklapa sa mišljenjem većine“, naveo je Bjelogrlić.
I mišljenje navijača je bilo slično, ali je cela druga Nikolićeva sezona ostala u senci gluposti koju je defanzivac Branislav Trajković uradio u utakmici kvalifikacija za Ligu šampiona.
„Bušenje“ Nikolića je počelo već u avgustu 2014. godine, a jedan od kritizera je bio nekadašnji funkcioner Nenad Bjeković koji je tvrdio da „Nikolić nije trener za Partizan“. Vredi podsetiti da je nešto ranije da je Stevan Mojsilović, tadašnji trener Rada, poželeo Crvenoj zvezdi da osvoji titulu i nazvao mlađeg kolegu „prevarom“ i „ćelavim prepotenkom“.
Uprkos tome, Nikolić je uspeo da konsoliduje ekipu i plasira se u Ligu Evrope, gde su se crno-beli suočili sa veoma teškom grupom u kojoj su bili Bešiktaš i Totenhem.
Promena uprave kluba u decembru 2014. godine je postavila pitanje Nikolićeve budućnosti, ali je on dobio veliku podršku navijača, pa su čelnici procenili da je najbolje ne zamerati se navijačima.
Nikolić je ipak smenjen, a prvi inostrani angažman mu nije ostao u lepom sećanju, s obzirom na to da je izgubio posao u ljubljanskoj Olimpiji posle samo tri meseca zbog navodnog „rasističkog ispada“.
Avgust 2016. godine…
„Nije prošlo mnogo vremena od kada sam poslednji put sedeo ovde. Partizan je zvao i nije bilo nikakve dileme. Postavljena su pitanja o momentu, Partizan je veći od svakog momenta. Jeste veliki pritisak, ali je to sastavni deo posla u Partizanu i bez toga se ne može. Nema gorčine u meni zbog prošlosti. Postojala je obostrana želja da u delikatnom trenutku preuzmem odgovornost i spreman sam na to“, rekao je Nikolić na drugom predstavljanju u Humskoj 1.
A momenat je bio takav da je pokušaj Ivana Tomića da se bavi trenerskim poslom ostao samo na tome. Jeste nekadašnji sportski direktor napravio ponovo dobar posao u prelaznom roku, ali su remi sa Bačkom i poraz od Napretka u prva dva kola Superlige bili dovoljan signal da se pozove „vatrogasac“.
Sezona je završena na drugom mestu, iza Crvene zvezde, što je moglo da se desi i sledeće, ali je Nikolićeva ekipa uspela da napravi čudo i stigne do titule.
Potom i do duple krune.
PROČITAJTE JOŠ
„Čestitam igračima na stabilnosti jer znaju da nemaju pravo na kiks. Mnogo su pokazali svih ovih meseci. Pod velikim su pritiskom, ponosan sam na njih. Neka ljudi rade to što rade, a mi ćemo svoj posao. Svako bi trebalo da ima savest. Da li mislim na sudije ili večitog rivala? Ni na koga posebno, ali o nekim stvarima više puta sam pričao. Ne želim više da trošim energiju, istinu želim na terenu“, rekao je Nikolić na četiri utakmice do kraja sezone koja je završena na spektakularan način.
Usledili su drugi rastanak i repriza izjave date po odlasku iz Rada godinama ranije.
„Osvojio sam sve što sam mogao. Deset godina sam u ovoj ligi, osetio sam da sam dostigao maksimum. Postoji samo jedna nagrada koja je draža od trofeja i priznanja za trenera sezone, a to je sud Partizanove publike“, rekao je Nikolić.
Priliku za novo inostrano iskustvo dobio je u Videotonu sa kojim je već u prvoj sezoni osvojio titulu i izborio učešće u Ligi Evrope, ali je u novembru prošle godine saradnja završena, nezadovoljstvom uprave rezultatima u domaćem šampionatu i zaostatkom za Ferencvarošem.
Period odmora prekinule su spekulacije medija da je Nikolić pred potpisom ugovora sa moskovskom Lokomotivom, ali…
„Mađarski mediji? Neka novinari pogledaju šta pišu mediji u Hondurasu, Nikaragvi, Novom Zelandu… Naći će i tamo nešto zanimljivo“, rekao je predsednik Upravnog odbora Anatolij Mešerjakov.
Da stvari u moskovskom klubu nisu tako jednostavne krajem marta je potvrđeno i kroz izjavu direktora kluba Vasilija Kiknadzea da „ima više kandidata za trenera“.
„Među njima je i Jurij Sjomin“, napomenuo je funkcioner Lokomotive.
Zašto?
Ruski trener je ikona Lokomotive, u njoj je proveo 27 godina i predstavlja „svetu kravu“ među navijačima tog moskovskog kluba.
Sjomin je u četiri navrata sedeo na klupi Lokomotive, u jednom slučaju čak 13 godina, a za sve to vreme je osvojio tri titule šampiona Rusije.
Poslednju – u sezoni 2017/18.
Iako Rus ima 73 godine, navijači Lokosa ne mogu lako da se pomire sa činjenicom da njegov ugovor nije produžen, a kola se, logično, lome i na čoveku koji dolazi na njegovo mesto.
„Izražavamo veliko divljenje prema Sjominu. Njegovo ime je povezano sa najvećim uspesima kluba. On će zauvek ostati deo kluba. Sramota je kako se poneo klub. Izdaja, ne može se drugačije opisati. Sramota“, navedeno je u reagovanju navijača Lokomotive.
Potencijalna njihova burna reakcija je bila verovatan razlog za oklevanje uprave kluba u nameri da obznani svoje namere.
„Razmatrali smo različite faktore i shvatili da moramo da se oslonimo na naše snage i da maksimizujemo upotrebu aktuelnog kadra. Razmatrali smo i kandidate i izabrali. U idealnom svetu na ulogu trenera bi uticali samo rezultati, ovako su tu i drugi faktori. Želimo da damo šansu mladim igračima, a Nikolić zna da radi sa njima“, pokušao je da se objasni Anatolij Meščerjakov.
Lokomotiva je na putu da završi sezonu na drugoj poziciji ruske lige, iza Zenita i da time obezbedi sebi mesto u Ligi šampiona, što je rezultat koji se pripisuje Sjominu.
„Uprava odlučuje, ali mislim da je ovo preuranjeno i nedovoljno razumno. Mogli su da mu dozvole bar da završi prvenstvo. Možda uprava ima nekakvu viziju… Ja ne znam ništa o novom treneru, ne mogu ništa da kažem“, naveo je veznjak Lokomotive Aleksandar Kolomejtsev.
Ruski mediji su za mišljenje pitali i Jovana Tanasijevića, nekadašnjeg fudbalera.
„Jasno je bilo da će se ovo dogoditi. Nikolić je specijalista, siguran sam da razume u koji klub dolazi i šta ga čeka. Tu će biti pravi rat, ali mislim da je on spreman za to. Svaka njegova odluka će biti gledana kroz mikroskop“, naveo je Tanasijević.
Da će tako biti svedoči i izjava novinara Georgija Čerdantsjeva koja se može gledati i kroz nacionalističku prizmu.
„Da li mi nemamo ruske mlade trenere?“, upitao je novinar apostrofirajući činjenicu da je Nikolić – „stranac“.
Nikoliću je neprijateljska teritorija itekako poznata. Imao je takvo iskustvo gotovo na svakom mestu na kom je radio. Pogotovo je to slučaj bio u Srbiji, gde je istovremeno bio na meti uprava sopstvenog kluba, kolega, protivničkih navijača.
Godine provedene na srpskim livadama su od njega napravile stabilnu i ambicioznu ličnost, spremnu da se uhvati u koštac sa najvećim izazovima i da nikada ne odustane od želje da ih savlada.
„Mene vuče glad za trofejima i međunarodnim uspesima. Ja to hoću i to me drži“, poručio je Nikolić jednom prilikom.
I to bi bilo sve što bi navijači Lokomotive trebalo da znaju o njemu. A, mogli bi i da pogledaju na koji način je stigao do duple krune sa Partizanom. Biće dovoljno da saznaju ko im dolazi u kuću.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare