Dušan Vlahović, fudbaler Fjorentine za kojeg procenjuju da će uskoro vredeti 100 miliona evra, za Nova.rs, je govorio o odličnim partijama u Seriji A i sve glasnijim pričama da bi mogao da postane deo seniorske reprezentacije Srbije.
Autor: Ivan Džodić
U doba Sanča, Holana i drugih vunderkindova koji osvajaju fudbalsku pozornicu i postaju novi idoli mladih zaljubljenika u najpopularniji sport na svetu, Srbija ima svog predstavnika koji sigurnim korakom, u ljubičastom dresu, kriči svoj put na zelenom tepihu.
Golom u pobedi na gostovanju Napoliju nagovestio je da 2020. godina može da bude baš ta, godina potpune afirmacije i fudbalskog sazrevenja, a nova potvrda da je na pravom kursu stigla je u vidu dva gola protiv Sampdorije. Sjajnim igrama Dušan Vlahović je doprineo da na stupcima fudbalske štampe, sve češće, uz njegovo ime i prezime budu ispisivane osmocifrene brojke.
Uprkos najavama da bi vrlo brzo u Firencu mogle da počnu da pristižu ponude i od 100 miliona evra, talentovani napadač vrlo pribrano i sa obe noge na zemlji gleda lični fudbalski razvoj.
„Protiv Sampdorije smo odigrali odlično. Trijumfovali smo ubedljivo i postigao sam dva gola što je za mene predstavljalo dupli užitak. Odmah sam zaboravio na tu utakmicu jer je usledio duel sa Milanom“, premotao je film Vlahović i nastavio:
„Trudim se da održim fokus na svakom narednom izazovu. Uspesi prijaju, ali su mač sa dve oštrice. Još sam veoma mlad i moram da budem oprezan, kad su u pitanju pritisak i euforija. Svestan sam da moram da ostanem čvrsto na zemlji, da radim svakodnevno i da se trudim da budem što bolji jer je svaki dan novo dokazivanje“.
Činjenica da ekipu sa klupe predvodi Đuzepe Jakini, strateg koji ima sluha za mlade igrače dodatno je pomogla dvadesetogodišnjem napadaču da se pokaže u najboljem svetlu.
„Zadovoljstvo je raditi sa Jakinijem. Našli smo se. Dobio sam šansu i na ukazano poverenje moram da odgovorim na najbolji mogući način. Odužiću se tako što ću poštovati šefa i slušati njegove savete, ali i zalaganjem na treninzima i igrama na utakmicama što je najbitnije. Jakini ima sluha za mlade igrače i zna sa njima. To je očigledno prilikom osvrta na njegov dosadašnji rad. Izveo je na fudbalski put Dibalu, Ikardija, Belotija… Brojne vrhunske igrače. Svi ga poštujemo zbog toga i nadamo se da ćemo sa njim na čelu postići velike rezultate“, rekao je biser ponikao u Partizanovoj školi.
Vlahović je posebnu pažnju privukao u Srbiji gde je već viđen na spisku Ljubiše Tumbakovića za baraž Lige nacija protiv Norveške. Sjajnim igrama postao je ozbiljan kandidat za dres „orlova“, ali u svom stilu, i na ove špekulacije odgovara nepomućenog vida i razuma.
„Sama pomisao da postoji šansa da postanem deo A tima Srbije prija. Ne znam kome ne bi prijalo da zaigra za nacionalni tim države u kojoj se rodio i u kojoj je odrastao. To je jedna od najvećih ambicija svih fudbalera, svako ko obuje kopačke sanja da zaigra za reprezentaciju. Da oči cele nacije budu uprte u njega. Državni dres je moj san, ali ne opterećujem se time. Ukoliko stigne poziv biću zahvalan i presrećan, ali ukoliko izostane neću očajavati, nastaviću da vredno radim i da se dokazujem u nadi da će mi selektor nekom drugom prillikom ukazati poverenje“.
Posebnu čast i zadovoljstvo za Vlahovića bi predstavljala prilika da zajedno sa Aleksandrom Mitrovićem, jednim od uzora, predvodi napad reprezentacije.
„Sećam se da je u jednom od prelaznih rokova, tokom pauze, Mitar iskoristio vreme da trenira sa Partizanom i tad sam imao priliku da ga upoznam i da radim sa njim. Takva volja i toliki stepen zalaganja, iako je bio tu samo kako bi održao formu, je nešto impresivno. Već tad je na mene ostavio neverovatan utisak. Bio sam oduševljen“, rekao je Vlahović ne skrivajući poštovanje prema starijem kolegi i dodao:
„Gladan je uspeha, ima neverrovatnu želju za napretkom i takav pristup treba upiti i usvojiti. Nije slučajno što ostvaruje sjajne rezultat niti je slučajno što će vrlo brzo postati najbolji strelac naše države. Aleksandar je primer svim igračima kako treba da se ophode prema državnom, ali i klupskom dresu. Svakako bi bila velika čast i zadovoljstvo igrati pored njega, mogao bih još mnogo toga da naučim i jedva čekam priliku da zaigramo zajedno“.
Na kraju, mladi napadač se osvrnuo na rezultate kluba u kojem su on i Mitrović ponikli.
„Gledao sam jesenas evropske duele Partizana, sve osim susreta sa AZ Alkmarom u Holandiji. U to vreme je u klubu bila proslava predsednikovog rođendana, ali smo Bleki (Nikola Milenković prim.aut) i ja na telefonu pratili dešavanja na utakmici u Hagu. Pri vođstvu Partizana 2:0 bili smo uvereni da je posao završen i da će se crno-beli plasirati u sledeću rundu. Posle pola sata sam pogledao ponovo rezultat i kad sam video da je utakmica završena 2:2 veoma sam se razočarao. Moram da istaknem da Partizan igra veoma lep fudbal, na gol više, napadački i to je model igre kakav treba da forsira. Želim im sreću, da osvoje duplu krunu i ponove 2017. godinu“, izjavio je Vlahović.
Osim Vlahovića trenutno dres Fjorentine nose još dva Srbina, Nikola Milenković i Aleksa Terzić, a kako mladi golgeter ističe, uz sunarodnike je adaptacija znatno lakša.
„Blekiju (Milenkoviću) sam se zahvalio na pomoći hiljadu puta do sad i učiniću to bar još hiljadu puta. To kako se on ophodio prema meni i kako se ophodi i dan danas, koliko mi je pomogao i izašao u susret, zaslužuje moju doživotnu zahvalnost. Odlični smo drugari i mnogo vremena provodimo zajedno. Uvek je lepo imati takvu osobu pored sebe. Pričam o ljudskim kvalitetima jer smatram da je o fudbalskim suvišno govoriti. Nema potrebe da otkrivam toplu vodi“, rekao je Vlahović o Milenkoviću, a onda otkrio kakav je sa Aleksom Terzićem:
„Iskustvo koje sam doživeo kad je mene Bleki dočekao pokušao sam da primenim kad je Terza došao u klub. Naravno bio je tu i Bleki da mu se nađe. Tu smo jedni za druge. Aleksa je odličan igrač, ali prolazi kroz period adaptacije i siguran sam da će da eksplodira kad se prilagodi na italijanski fudbal“.
Vlahović je prokomentarisao i najnovije bisere crno-bele radionice.
„Strahinja Pavlović je već potpisao ugovor kakav po svim kriterijumima zaslužuje. Sa razlogom je postao član jedne od najboljih liga na svetu. Igrali smo u omladinskoj i mladoj reprezentaciji i mogu da kažem da protiv njega, kad je nasmejan i raspoložen nije prijatno raditi ni trening. Pomisao da ćeš imati duele sa njim pola sata budi neprijatan osećaj, a kamoli 90 minuta borbe sa njim na utakmici kad je dodatno motivisan i koncentrisan. Takođe, moram da pomenem Fiću Stevanovića koji već briljira, a siguran sam da će tek izazvati pažnju svojim igrama i kvalitetom“, naglasio je centarfor „viole“.