Velika Britanija planira da pomeri granicu za one koji mogu da učestvuju na izborima: Da li bi ovakva reforma u našoj zemlji mogla da bude značajna?

U danima kada se u Srbiji govori o tome kako su se mladi angažovali, kako su srednjoškolci i studenti udahnuli novi život politici Srbije, jedna od kolevki izborne demokratije Engleska planira da pomeri granicu za one koji mogu da učestvuju na izborima sa 18 na 16 godina i uvede tinejdžere u politčku arenu. Škotska i Vels već su to uradile sa pravom glasa na lokalim izborima, detalji u priči Dine Cepenjor, reporterke Dnevnika na TV Nova.

Ukoliko zakon o pomeranju starosne granice za glasanje u Velikoj Britaniji bude pomeren sa 18 na 16, pravo glasa dobilo bi dodatnih milion i šesto hiljada tinejdžera. Ideja ima i podršku i protivnike.

„Mislim da je to prilično neodgovorno jer tako mladi ljudi ne bi trebalo da donose odluke koje mogu da promene način života čitave nacije. Lično se ne slažem sa tim. Mislim da je to prilično dobro jer se mladim generacijama daje prilika da izraze svoje mišljenje, ako ste tek napunili 18, a izbori su upravo prošli, morate da čekate do dvadesetih da glasate. Zato mislim da je dobro što su to omogućili. To je dobro jer su mladi budućnost, ako mogu da imaju uticaja umesto da stariji odlučuju umesto njih. To je mnogo bolje i korisnije. Mislim da je dobro što možemo da se izjasnimo jer se radi o našoj budućnosti ali nam je potrebna bolja zaštita od lažnih vesti kako bismo mogli da formiramo nepristrasne stavove. Ako bih glasao mislim da bih uradio istraživanje i formirao sopstveno mišljenje u skladu sa stavovima i vrednostima. Mislim da bi doneo sopstvenu odluku iako ne verujem da bi moj tata imao drugačije stavove od mene ali svakako bih razmotrio sve. Mislim da deca slušaju svoje roditelje i da oni imaju veoma veliki uticaj na njih. Moji roditelji ne glasaju često ali kada bi to radili verovatno bi ih slušao“, kažu mladi Britanci.

U Škotskoj i Velsu pravo glasa sa 16 godina već postoji, ali samo na lokalnim i regionalnim izborima. Promenom zakona, mladi u celom Ujedinjenom kraljevstvu moći će da glasaju i na parlamentarnim.

„Istraživanja kažu da smanjenjem granice i uključivanjem tinejdžera u glasački proces to ne utiče mnogo na sveopšti izborni rezultat“, ističe Danica Ilić, dopisnica TV Nova iz Londona.

„Promena u broju glasača može da bude neznatna ali nije toliko mala u momentima kada su izbori neizvesni. I možemo da očekujemo da su mladi u Britaniji levičarski nastrojeni, da će neke buduće biti desničarski nastrojene. U tom smislu te dodatne dve generacije koje se uvode u koje se uvode u korpus glasača mogu da budu ključni za to ko će biti vlast na narednim izborima“, smatra Nikola Parun, politikolog.

Austrija je među prvima 2007. godine spustila granicu na 16 godina i to za sve nivoe izbora. Isti model sprovodi i Malta. U Nemačkoj, Belgiji i Estoniji mlađi tinejdžeri mogu da glasaju, ali samo na lokalnom ili evropskom nivou. U većini zemalja donja granica i dalje ostaje 18 godina. U Srbiji do sada nije bilo ozbiljnijih inicijativa da se starosna granica za izlazak na birališta menja.

„U nekim društvima koja su tradicionalnija, utemeljenija i bez previše disrupcija u postojanju izvesno je reći da stariji sugrađani imaju dovoljno pameti iskustva i pređene kilometraže koja može da bude korisna za to društvo u budućnosti. Možda za društva koja su mlađa gde su i mladi dosta drugačiji osvešćeniji i obrazovaniji od svojih baka i deka može da bude drugačija priča i treba da im se da biračko pravo već sa 16“, kaže Parun.

Pokretanje inicijativa, organizovanje protesta i učestvovanje u kampanjama pokazuje da u Srbiji generacije koje dolaze, već sada traže svoj glas.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.