Hapšenja u Upravi carine nisu nešto što se u Srbiji dešava prvi put. 2012. i 2017. veliki broj zaposlenih na Carini bio je uhvaćen zbog šverca akcizne robe, prvenstveno cigareta. Afera koja danas trese nekadašnji carinski vrh odnosi se na šverc miliona litara nafte, dok tabloidi bliski vlasti, ovaj posao dovode u vezu sa klanom Veljka Belivuka.

Pada Kokezina mafija! Lisice na ruke direktoru Carine. Slede nova hapšenja! Samo su neki od naslova srpskih tablioda ovih dana. Da li je u pitanju politička kampanja ili Srbiju opet napada carinska mafija?

„Pitanje je da li je pod znacima navoda napad carinske mafije ikada i prestajao. U državi koja ima razvaljene institucije, u kojoj postoji želja političara da se bave politikom gotovo isključivo zbog svojih ličnih, privatnih poslovanja i načina da se obogate preko javnih preduzeća, državnog sektora, nije ni čudo što se ovako nešto događa. Naročito su podložni sektori u kojima se obrće puno novca, a carina je upravo jedna od tih“, smatra ekonomista Mihailo Gajić.

Prema mišljenju novinara Mijata Lakićevića, borba protiv organizovanog kriminala je svakodnevni deo rada policije, i to nije nikava kampanja i ne može da se dešava u godini kada se to objavi, nego se dešava kontinuirano.

„Kada dođe do hapšenja, kao što je u ovom konkretnom slučaju sa tzv. carinskom mafijom, bar ja ne mogu da budem siguran da li su to zaista pravi krivci ili su to žrtveni jarci da bi se udovoljilo zahtevu predsednika Republike i da se sad pokaže kako on stvarno vodi neki ozbiljan rat protiv kriminala“, rekao je Lakićević.

Ako se zaista vodi rat protiv mafije, pitanje je koliko je ljudi moralo da bude u lancu da se milioni litara nafte i tone cigareta provuku ispod carinske rampe, a da to niko ne vidi?

„Ja ne znam tačno koliko bi to veliki lanac mogao da bude, u svakom slučaju, on je poprilično dugačak. Taj organizovani kriminal i ti veliki kriminalni poduhvati nikada ne mogu da budu, ili po pravilu nisu samostalni i nezavisni, nego su u njih uključeni i ljudi iz države“, istiće Mijatović.

Ekonomista Mihailo Gajić smatra da je nemoguće da se ovakve stvari dogode same od sebe zato što je nekom cariniku palo napamet da možda zaradi nešto sa strane.

„Postoji centralizovana korupcija koja zapravo znači da to odobrava i kontroliše neko sa vrha, a da zaposleni koji su direktno uključeni u to, zapravo samo prate njegova naređenja“, dodaje on.

Onaj ko je po pravosnažnoj presudi devedesetih godina sprovodio naređenja Slobodana Miloševića je Mihalj Kertes, tadašnji upravnik Savezne carine. Kertesova optužnica sadrži šverc nafte i cigareta, izvlačenje novca sa Kipra, ali i umešanost u ubistva članova SPO-a na Ibarskoj magistrali kamionom Uprave carina.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Đure Svilara možete pogledati ovde: