Sva Vučićeva jela: Kako do srca građana doći preko stomaka

Oni koji pamte navike naših državnika u poslednjih 80 godina, sećaju se da je Josip Broz Tito bio čovek koji je voleo da lovi, to što ulovi da pojede, sve to fotografiše, i na kraju pretoči u knjigu. Tako je nastao Titov kuvar. Četrdeset godina nakon sina svih naših naroda i narodnosti, na doduše suženoj teritoriji, Srbija, ako je suditi po veoma čestim objavama onoga što jede njen predsednik, spremna je za još jedan narodni kuvar.

Pasulj na početku posta, mamine lignje za slavu, grašak i boraniju uvek, a da zasladi – knedle sa šljivama. To su omiljena jela predsednika Aleksandra Vučića, ako je verovati njegovom zvaničnom Instagram i Fejsbuk nalogu. A sitnu boraniju, kako kolokvijalno vrlo često nazivamo sami sebe, pitali smo šta nam poručuje predsednikov jelovnik?

„On jede skupocene stvari“,  „Ja ga ne slušam šta on voli da jede, ruku na srce i mene niko ne pita šta ja volim“, „Ja mislim da on ne jede ništa, on ne spava, on jede ništa, nema vremena“, „Ja kad ga vidim, ja samo prebacim, više ne mogu ni da ga slušam ni da gledam, to je toliko već prešlo granice da stvarno, ne bih hteo za omiljenu televiziju da pričam vulgarno, ali stvarno mi je muka od svega“, bili su neki od odgovora anketiranih građana.

A od loše hrane i preteranog konzumiranja iste, zaista može da vam se smuči. Zato je prema mišljenju stručnjaka političkog marketinga, svaki korak Aleksandra Vučića dobro isplaniran, pa tako i način obraćanja narodu preko društvenih mreža.

„To je ustvari jedan alat ličnog oblika vlasti, gde se pokušava napraviti jedan personalni odnos između birača i vladara i i da prosto postane sastavni deo njihovog porodičnog života“, kaže Zoran Gavrilović iz BIRODI-a.

Što se tiče izbora hrane koje jede, dodaje, očito da ta hrana treba ustvari da održava njegovu bliskost sa građanima i to je prosto jedna komunikaciona strategija koja jeste u funkciji daljeg urušavanja institucija i javnosti u Srbiji.

Kažu da je politika umetnost mogućeg, pa je tako doziranom industrijom populizma i pažljivim građenjem kulta ličnosti, do srca građana moguće doći preko stomaka.

Ceo prilog novinara Đure Svilara možete pogledati ovde: