Mržnja prema drugima i drugačijima, mitovi, prekrajanje istorije i granica, veličanje ratnih zločinaca, mržnja i nasilje prema manjinskim grupama, rasizam, a poslednjih godina i mržnja prema migrantima - esktremni desničari su svuda slični, pa i u Srbiji. Ono što upada u oči je to da su članovi takvih pokreta često vrlo mladi ljudi bez mnogo škole, koji ne pamte čak ni poslednje ratove, ali čvrsto stoje iza stavova koje im je neko usadio. Šta hrani ekstremnu desnicu u Srbiji pitala je Jelena Kikić.
Autor: Jelena Kikić/Njuzmax Adria
„Komunisti, komunisti, kraj vam doći mora, sudiće vam, sudiće vam omladina Zbora… šta se krstiš, antihristu“.
Atmosfera u centru Novog Sada kao da je 1939. a ne 2021.
„Oče naš…“. „Ajmo svi da zapalimo veće za Nedića, spokoj mu duši, slava mu“. „Slava Milanu Nediću…“.
Sastanak antifašista održan na dan godišnjice smrti kvislinga Milana Nedića pre nekoliko dana izveo je ekstremne desničare na ulicu.
Na skupu čini se ima više maloletnika nego odraslih. Autoritet policije za sada ne spore.
„Ko je kriv, ko je u pravu sud odlučuje, sud i bog jel tako, ja sam veliki vernik, ispoštujte šta smo se dogovorili“ rekao je Slobodan Malešić, načelnik novosadske policije, okupljenima na skupu.
Dogovor je ispoštovan, nema šetnje, nema sukoba, samim tim nema ni intervencije. Zabrana ekstremnih desničara se ni ne spominje. A sve ih je više i sve su glasniji.
„Nije čudno da se na ulici pojave ljudi koji će slaviti Ratka Mladića, koji će slaviti ratne zločince, ako vi imate vlast i ako imate opozicione političare, ako imate intelektualce koji su inspirisali te ratne zločine, koji su inspirisali rat i koji dan danas poriču te ratne zločine, poriču da se u Srebrenici dogodio genocid. To je samo nastavak rata, nastavak sukoba drugim sredstvima“ kaže Izabela Kisić, izvršna direktorka Helšinskog odbora za ljudska prava.
Desničarske grupe u Srbiji nisu od juče. SNP Naši, Obraz, Nacionalni stroj, Zavetnici, Levijatan, Srbska čast – postali su mejnstrim.
Na TV Happy 10.2.2020. gosti Milomira Marića bili su Miša Vacić i Goran Davidović.
Vacić: „Pošto sam sam bio često žrtva progona“.
Marić: Gladan, žedan?
Vacić: „Uvek sam imao simpatiju i prema drugim ljudima koji su progonjeni bez obzira da li se mi progrmaski slagali neslagali“.
Marić: „Da li si ti poznao Davida tad?“
Vacić: Mi smo se upoznali na slavi Obraza 2005 ili 6 čini mi se , ja sam bio 1389 on je bio u Nacionalnom stroju“.
15 godina kasnije Goran Davidović poznat i kao Firer u društvu Miše Vacića gostuje na televiziji s nacionalnom frekvencijom. Desnica se ne stidi svoje ksenofobije ili rasizma. Otvoreno veliča ratne zločince, faksifikuje istoriju, pomera granice Srbije, mrzi manjine i negira antifašizam.
„To su sve neke slatke laži koje se poturaju sa strane desnice, nažalost sa strane crkve i što je najgora stvar političke elite na tome jašu 30 godina. Te mi smo najjači u regionu, te mi smo nešto bez koga se ne može, te mi smo neka zemlja beočug… što stalno može da prija uhu običnog glasača, izgleda i prija, ali to su stvari koje su nas otrgle od realnosti, od realnog života i pravo da kažem od rada su nas otrgle“ kaže Duško Radosavljević, politikolog i predsednik Saveza antifašista Vojvodine.
Ni prethodne generacije desničara nisu nestale s javne scene, a već stupa nova.
„Država bi jako lako mogla da sredi sve te ekstremističke i druge grupe, evo sad smo videli kako su se odjednom kad je njima došao neko da ih klepa po ušima, kako su se odjednom organizovali za te neke grupe navijačke. Gle čuda, te sve grupe navijačke su nastale na svim tim obrascima o kojima smo pričali, najlepši, najjači, zapalimo sve, a te navijačke grupe su odjednom porasle u neku snagu za sebe“ ističe Radosavljević.
U direktnom sukobu sa ekstremnom desnicom stoji ekstremna levica.
„Mi možemo videti da su te neonacističke organizacije postojale i ranije i da je kod njih karakteritično to da su članovi tih organizacija prelaze iz jedne u drugu organizaciju, stare organizacije se ukidaju, nove se formiraju. E sad ono što možemo videti jeste da dolaskom Roberta Runda u martu 2020. godine u Srbiju, zapravo dolazi do neke vrste objedinjavanja te ekstremne desnice, članovi različitih organiozacija se ujedinjuju u organizaciju pod nazivom Beogradski naionalisti koji deluju u Srbiji dok ih Rundo finansira“ kaže Miloš Karavezić, član sekretarijata SKOJ.
Robert Rundo, američki neonacista, u Srbiji je osnovao svoju firmu i tako sebi obezbedio boravišnu vizu. Istakao se u skrnavljenju grobnice Narodnih heroja na Kalemegdanu pred kraj prošle godine. A i gašenje vatre oslobodiocima Beograda takođe se dovodi u vezu s njegovom ekipom.
„Mi možemo videti da je desnica ranije, pre dolaska Runda, bila dosta proruski orijentisana, da je imala tu neku priču o pravoslavnoj braći, dosta su bili orijentisani ka pitanju Kosova i Metohije, dok danas mi vidimo da je zapravo Rundo, a vrlo verovatno podstaknut Trampovom administracijom. A možemo videti da Rundo zapravo okreće polako pažnju srpske desnice, te ekstremne desice sa pitanja Kosova na pitanje migranata“ kaže Karavezić.
Naizgled marginalne grupe sve češće preuzimaju stvar u svoje ruke. A budu zasutavljene tek kada situacija preti da eskalira u otvoreni sukob.
Kao pre par godina ispred pekare u Borči čiji je vlasnik Albanac.
Ili jesenas u parku kod Ekonomskog fakulteta gde se okupljaju migranti.
„Ono što smatram desničarskim i ono što je najvažnije je dezobličavanje i demaskiranje te ideologije, ona se danas često javlja u raznim prikrivenim formama, ali ono što je ključno za to, ključni elementi te ideologije, jeste odnos prema ratnoj prošlosti, jeste ono što nas i danas uznemirava, a to je još uvek da Srbija ne priznaje granice na Balkanu, i da je još uvek taj destabilizujući faktor u mnogim susednim zemljama“ ističe Izabela Kisić.
„Država dok ne oseti da su im oni opasnost neće nikad njima stati na put, a posebno što režim koji u ovom trenutku, da tako kažem, obavlja ulogu, obavjla sve državne funkcije, u većini slučajeva koristi iste te, ja ću reći narodski, dripce, da se obračunava sa opozicijom i gle čuda, ne samo s opozicijom nego i sa kritičarima vlasti“ navodi Radosavljević.
Utradesničari u Srbiji bes i mržnju još uvek ispoljavaju prema simbolima. A ima ih sve više i sve su mlađi. Da li treba da postanu i jači?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar