Ministarstvo zdravlja najavilo je izmene i dopune zakona o zdravstvenom osiguranju, što bi moglo značajno da olakša proceduru otvaranja bolovanja, kao i novčanu nadoknadu koja se uplaćuje. Gosti emisije NewsMax Adria "Pregled dana" komentarisali su dobre i loše strane nacrta takona o zdravstvenom osiguranju.
Autor: Marija Bošković, NewsMax Adria
Godinama unazad zakoni su destimulisali odlazak na bolovanja, pooštravale su se kontrole, a zaposleni su počeli češće da umesto bolovanja, uzimaju godišnji odmor. Dočekali smo sada i zakonske izmene koji idu u obrnutom smeru i olakšavaju procedure oko bolovanja. Ukoliko budu usvoje izmene i dopune zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je sada na javnoj raspravi, a važio bi od 1 juna, zaposleni više neće biti u obavezi da nose potvrde i doznake, to će se završavati elektronski. Zvuči dobro, ali rekli bi neki, malo je okasnilo. Valjalo bi da je važilo dok je još i smelo da se ide na bolovanje.
Učesnici ankete kažu da sada retko odlaze na bolovanje, jer je procedura komplikovana, a finansijski nije lako izdržati.
Da li će novim zakonom bar deo ovog problema biti rešen?
„Nije predviđena obaveza lekara u ovom zakonu da dostavlja poslodvacu našu dokumndokumentaciju, odnosno doznake, ali poslednji član nacrta briše neke druge članove zakona o radu, pa bi se moglo tumačiti da postoji ta obaveza lekara, dakle neko mora poslati infomacije poslodavcu da smo mi na bolovanju“, kaže pravnik Marina Mijatović.
I tako bi svakako bilo lakše, ali će, upućuju na to pojedina predložena rešenja u nacrtu, bolovanje biti još manje isplativo. Kao i kod prethodnih izmena zakona i ovog puta opet u samom zakonu ostaje nejasno po kakvoj će se tačno formuli izračunavati iznos koji zaposleni dobija dok je na bolovanju.
„To je ono što je najspornije uvek – ne znamo koliko ćemo novca moći da dobijemo, dakle nas zanima novac koji dobijamo dok smo na bolovanju. U ovom zakonu važaćem kaže da je to prosek zarade u 12 meseci. U ovim izmenama oni su dodali još nekoliko reči – plus naknade zarade, šta bi to moglo da znači ako je, recimo, neko bio na bolovanju u toku tih 12 meseci, i ponovo otvori bolovanje njemu se ne računa zarada, već naknada zarade pa će se to deliti“, navodi Mijatović.
Aktuelni nacrt ipak ima i novinu koja je nedvosmisleno dobra. Prvi put će kroz ovaj zakon u domaće propise biti uvedena definicija retkih bolesti. To su one od kojih oboli manje od pet ljudi na 10.000 stanovnika. I to je važno jer je definicija osnov za formiranje registra obolelih od retkih bolesti, koji je pak osnov za zaštitu njihovih prava.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Ideja registra je, da sem statističkih podataka – okuplja obolele, da znamo koliko obolelih imamo, da znamo koje su to retke bolesti, da takođe vrši i procenu finasijskih resursa koji u potrebni za lečenje određenih dijagnoza. Pa će na osnovu registra moći da se planiraju finansijske potrebe na duge staze. Registar će takođe biti osnov za razna istraživanja koja će unaprediti kvalitet života obolelih od retkih bolesti“, zaključuje Andrea Nenadić iz „Norbsa“.
Sve u svemu – ima izmena koje su potrebne i opravdane. Ima nedorečenih formulacija– za koje čekamo naknadno usvajanje pravilnika. Ima i nedostataka u vezi sa obračunom naknada trudnicama, zbog kojih će udruženje mame su zakon uputiti amandman, u okviru javne rasprave koja je otvorenado kraja februara. Na ministartvu zdravlja je da vidi šta je sledeći korak.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Komentari
Svi komentari ()