0
Juče je obeležen prvi maj, dan rada. Juče je bio prvi maj i tačno smo bili na šest meseci od dana pada. Tog prvog novembra 2024. godine, bio je sličan dan kao ovaj danas. Svako je jurio nekim svojim poslom, a sećam se da je iz našeg medijskog ugla - vest dana trebalo da bude protest nezadovoljnih prosvetara, koji su tog dana štrajkovali. Ipak, nešto malo pre podneva, taj lepi dan u Novom Sadu seče jedan prasak. Duž Bulevara Oslobođenja koji vodi do železničke stanice, počinju da zavijaju sirene a potom i prve vesti, a onda...onda i sve ostalo što znate. U Novom Sadu tog dana, smračilo se u 11.52. Mrak pada nadstrešnice se jako brzo raširio na sve nas, na celo srpsko društvo - a u tom tumaranju za ovih šest meseci videli smo mnogo toga. Neodgovornost, strah, pretnje, nasilje, ljubav, solidarnost, ponos i najvažnije - pokušaj da se upali svetlo pravde i na temeljima mraka, zauvek promeni srpsko društvo.
U užem smislu pod nadstrešnicom je stradalo 16 ljudi sa svojim imenima i prezimenima. Sa svojim pričama i planovima.
Pod teretom njihovog stradanja sve ovo vreme pokušavaju da žive i prežive i njihove porodice i prijatelji.
Ovo je priča o svima njima: Pod teretom, nepravedne smrti i nastavka života bez svojih najmilijih.
Dokumentarni film pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Jovana Maletić o dokumentarcu „Pod teretom“ – jer njihovi životi zaslužuju da budu ispričani
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
