0
Nesporno važna privredna grana, rudarstvo je poslednjih godina u centru pažnje kada se govori o ekološkim rizicima, ali je jedna rudarska kompanija, borski Ziđin istovremeno najveći izvoznik. Balansiranje između očuvanja prirode i zarade, trebalo bi da dovede do onoga što se savremenim jezikom zove održivo rudarstvo, čiji se razvoj definiše strategijama koje donosi država. Iza tog balansa, iza svih bilansa i brojeva su ljudi koji od rudarstva ili uz rudarstvo žive. Samo neke od primera života uz rudnik donosi u svojoj priči Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.
Za Bor su svi čuli, baš kao i za Majdanpek, za zagađenje i uništavanje prirode Istočne Srbije, pre dolaska Kineza, ali i sada kad oni rudna bogatsva eksploatišu tempom nezabeleženim tokom više od veka razvoja rudarstva u Istočnoj Srbiji. I za projekat Jadar svi su čuli i za rizike od kojih strahuje stanovništvo i za navodno blagostanje koje bi rudnik doneo kad o njemu progovore vlast i Rio Tinto. Svi su čuli i za Kolubarske kopove sa kojih ugalj dobijaju naše najveće termoelektrane, Nikola Tesla A i B u Obrenovcu, ali kako izgleda život pored kopova, život onih koji kao da su žrtvovani da bi Srbija imala struju.
„Došli su do naših kuća — konkretno, od moje kuće je 30 metara, jama je nekih 70–80 metara. O zagađenju nećemo ni da govorimo — to je katastrofa: o bolestima, karcinomu, moždanim i srčanim udarima, inhalatorima, deci koja su na inhalatorima — to je strašno“, upozorava Vesna Terzić, Udruženje „Tihi lug“, Lazarevac.
Država je, kaže Vesna Terzić iz Udruženja „Tihi lug“ u martu 2024. godine priznala da su u stavnovnici u okolini kopa Veliki Crljeni ugroženi i da su prioritet za raseljavanje, ali od toga za sada nema ništa, iako su uslovi za život svakog dana sve gori.
„Ruše se kuće, kuće pucaju, raspadaju se. Više nismo sigurni ni da spavamo. Dosta ljudi je napustilo svoje kuće. To možete da nađete na raznim sajtovima — i njihovim, i kod mene — gde se kuće raspadaju, gde temelji tonu, gde jednostavno više niste sigurni. Ja kad stavim čašu vode na moj sto u kući gde živim — ona stoji ovako. Tako stoji. To je na polovini kuće. Znači, pola kuće tone, vidi se, a pola kuće stoji. I tu potvrdu imamo — to su sa Građevinskog fakulteta potvrdili — da će tlo da tone od 5 do 18 centimetara“, kaže Terzić.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
59
Za Bor i Majdanpek, za Jadar i Kolubaru svi su čuli, ali malo je onih koji znaju za muke žitelja sela u dolini reke Grze nadomak Paraćina. Njihova je muka kamenolom, i to je rudarstvo, a sve je počelo kad su se pre pet godina pojavili kamioni kruševačkih putara.
„Rudnik se nalazi između sela Plana i Lešje. Kamioni su prvo prolazili kroz selo Lešje. Oni su ljudima tamo devastirali kuće. Kuće su popucale prvo od miniranja, drugo od prolazaka silnih kamiona. To je, znači, bilo u nekom trenutku i više od stotinu kamiona dnevno – u jednom pravcu. E sad, mi smo došli do nezvaničnih informacija, negde 2022. sa naplatne rampe. Nezvanična informacija je da ih je čak bilo 360 kamiona u jednom pravcu za jedan dan“, kaže Miloš Jovanović, udruženje „Čuvari Petruške krajine“.
Onda se kruševačko preduzeće povuklo, ali to nije bio kraj, već početak još veće muke. Počela je gradnja Moravskog koridora.
„Onda se vremenom ispostavila jedna stvar: da je „Kruševac put“ zapravo bio trojanski konj za veću korporaciju, odnosno američko-turski konglomerat Bechtel-Enka, za potrebe izgradnje Moravskog koridora. Mi, koliko smo bili upoznati, planina Babe i područje planine Babe apsolutno nije bilo u projektnoj dokumentaciji za izvlačenje i snabdevanje agregatom za izgradnju Moravskog koridora“, kaže Jovanović.
U Srbiji se već 20 godina neprestano vrši ekocid nad prirodom i građanima, a kroz licemernu slatkorečivost mnogih saziva Vlade Srbije konstantno se propagira energetska i odgovorna politika vlasti, a nema ni „o od odgovornosti“ kaže Zvezdan Kalmar iz Koalicije za održivo rudarstvo. Kaže da će se do 8. avgusta održavati konsultacije o predlogu Strategije o upravljanju mineralnim resursima, te da se trenutno vodi borba između više neodrživih modela rudarstva i zelene tranzicije.
„Da se ne sme nastaviti sa ovakvim načinom planiranja i stvaranja rudnika i njihove eksploatacije, koji su u apsolutnim konfliktima — kako sa poljoprivredom i drugim održivim ekonomskim delatnostima, tako i sa, da tako kažem, pukim pravom građana Republike Srbije na zdravu životnu sredinu“, upozorava Kalmar.
A zelena tranzicija pred nama mogla bi da znači manje uglja, ali više baterija, odnosno kopanje više litijuma, a manje uglja, a oni što bi da kopaju izgleda ne nameravaju da odustanu.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
BONUS VIDEO: Rio Tinto – pretnja koja ne pakuje kofere