0
Sudovi nisu spori samo u krivičnim postupcima. To zna svako ko je zbog namirenja pravde, recimo, morao da tuži banku. Uz brojne dažbine i namete koje morate platiti već pri dobijanju stambenog kredita, morate platiti i osiguranje kredita kod Nacionalne korporcije, što zavisno od kredita može iznosti od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada evra. Vrhovni kasacioni sud presudio je da je taj namet nezakonit i da trošak treba da snose banke. Građani novac mogu da povrate ukoliko tuže banku. Ali to je lako samo na papiru. Marija Bošković je pitala kako da povratite svoj novac?
Autor: Marija Bošković/Njuzmax Adria
Još se sudovi nisu rasteretili tužbi zbog naplate obrade troškova kredita, na pomolu je novi talas – sada zbog naplate premije osiguranja stambenih kredita. Igor Ljubinković, koji je svoj stambeni kredit podigao 2007, u švajcarskim francima, u međuvremenu je raskinuo ugovor sa bankom, prodao stan, isplatio dug, ali je pre nepunu godinu odlučio da traži nazad novac koji je prilikom podizanja kredita platio za obradu troškova i premiju osiguranja kredita.
„To znači da je to bilo oko 2,5 hiljade evra i obrada kredita oko 700 evra, i znači te dve stvari su nove koji sam tužio, ranije sam tužio za raskid ugovora, a sada znači za obradu kredita i nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita“ kaže Igor Ljubinković korisnik stambenog kredita i dodaje:
„Sigurno je tri i nešto glavnica plus kamate, ja to ne umem da izračunam, ali pretpostavljam da bi oko 4.000 trebalo da dobijem nazad. Ja sam tužio dok još nije bilo sigurno, sad postaje sve sigirnije da ćemo dobiti te presude i da ćemo dobiti svoj novac nazad“.
A sigurnost im uliva odluka Vrhovnog kasacionog suda koji je doneo Rešenje kojim odbacuje žalbu, odnosnu reviziju banke i potvrđuje nepostojanje osnova za naplatu premije osiguranja kod NKOSK.
„Mi ovde pričamo o osiguranju stambenih kredita kod nacionalne korporacije, koje su građani platili u nekim vrednostima od 500 do 3.000 evra u zavisnosti iznosa kredita“ kaže Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva i naglašava:
„Pravo je ovim rešenjem VKS potvrdio da ne postoji pravni osnov, da nije jasan taj pravni osnov za naplatu premije osiguranja, čime je novac koji je već isplaćen dužniku od strane banke i ostaje trajno u njegovom posedu. Ja sam danas dobio još tri takva rešenja kojima se potvrđuju te presude u korist dužnika“.
Procene su da u Srbiji ima oko 120 hiljada korisnika stambenih kredita i u Efektivi veruju da će veliki broj njih, sada, posle ovakvih rešenja Vrhovnog kasacionog suda, odlučiti da tužbom traži povraćaj novca.
„Ako ima 120 000 kredita, ako je prosečno to bilo 1.500 evra za osiguranje, to je negde oko 180 miliona evra koje su banke uzele od građana i prebacile NKOS. Ako ovo bude neka masovnija pojava, sav taj novac će banke morati da vrate, ali će krediti i dalje biti osigurani samo će to osiguranje da padne na teret banaka“ kaže Gavrilović.
To se, međutim, neće desiti preko noći. I onaj ko želi da tuži, treba da zna da postupak može da potraje.
„Tužio sam pre 8 meseci, godinu dana, tako da kažem, ništa se još nije desilo. Tako da eto to je to, naši sudovi su jako brzi, nadam se najboljem. Znam za slučajeve gde su ljudi tužili – desetak godina traje proces. A opet znam za presude gde su ljudi dobijali presude za godinu dana“ kaže Igor Ljubinković, korisnik stambenog kredita.
Ako tužbe protiv banaka budu postale još masovnije, sudovi će se tek naći pred problem. Već su tužbe za obradu troškova kredita do te mere zagušile rad pravosuđa, da je Društvo sudija Srbije pisalo Vrhovnom kasacionom sudu tražeći pomoć, odnosno način da se rasterete sudovi u Beogradu. Pre svega prvi i treći osnovni sud, jer se uglavnom na njihovim teritorijama nalaze sedišta poslovnih banaka.
„Zbog toga je VKS odlučio da te predmete delegira ostalim sudovima u Srbiji kako bi se bar kratkoročno postigla ravnoteža i jedna ravnomerna opterećenost sudova, a time bi se građanima omogućio efikasniji pristup pravdi i pravo na suđenje u razumnom roku. Znači, oni će pred sudovima svog prebivališta u jednom optimalnom roku, sigurno pre nego pre nego što bi im postupak bio okončan pred ovim opterećenim sudovima, doći do svojih sudskih odluka“, kaže Nada Đorđević iz Društva sudija Srbije.
Ako je posle određene prakse jasno da će se tužbe nizati, a sudske presude ići u istom pravcu, da li postoji način da se pojedinačne tužbe izbegnu i da li bi uvođenje kolektivne tužbe moglo da bude rešenje?
„Izmena procesnih zakona je svakako jedno od tih rešenja. Kolektivna tužba bi morala da bude regulisana tim procesnim zakonom, što sada trenutno nije. Ovo nije prvi put da su sudovi zatrpani, ovaj problem je samo eskalirao tužbama protiv poslovnih banaka. Mi smo i ranije imali te slučajeve tipskih repetitivnih tužbi recimo proitv RFZO, protiv grada Beograda i predškolskih ustanova – tužbe vrtići – tako da je potrebno da se taj problem zaista sistemski reši“ ističe Đorđević.
I dok građani ne vide razlog da odustanu od novca koji će, ako ne mogu drugačije, potraživati pojednačnim tužbama, a sudovi se trude da se reorganizuju i ubrzaju, Narodna banka Srbije za sada ne nudi rešenje. Na pitanje da li će nešto preduzeti i sugerisati bankama, u Narodnoj banci Srbije jedino što odgovaraju je da su otvoreni za stručnu i ozbiljnu diskusiju. Diskusija je, evo, otvorena. Centralna banka može da se uključi u traženje rešenja.