Milivojević: Vesti o Hrkalović – stara poznata propaganda u ekstremnim uslovima

Emisije 19. okt. 202123:46 > 23:55
Podeli:
Snježana Milivojević, profesorka FPN, gost, emisija Pregled dana Newsmax Adria
Snježana Milivojević Foto: Newsmax Adria

Kako se informacija a i istina menja, dozira i rasteže u medijima. Kako da se snađu čitaoci i gledaoci. Koliko su uopšte poruke i naslovi upućeni njima, neka su od pitanja za profesorku Fakulteta političkih nauka Snježanu Milivojević, gošću emisije "Pregled dana" Newsmax Adria.

Na pitanje kako se zove ono što čitamo poslednjih dana o Dijani Hrkalović, uprkos tome što istraživački mediji pet godina pišu o povezanosti bivše dražve sekretarke sa najcrnjim kriminalcima, čemu to služi i kome je upućeno, Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka kaže:

To se zove stara poznata propaganda u ekstremnim uslovima. Kriza je velika, otvaraju se problemi na sve strane, pa se puca iz svih ekrana. Najkraće. U tom smislu, pošto se obraća sa svih ekrana, obraća se svima. Nešto je za publiku, nešto je za prijatelje, nešto je za neprijatelje, nešto je za istomišljenike, sve radi, a u stvari na vrlo jednostavan način. Čini mi se da je taj ceo propagandni raspon sveden na dve velike strategije – jednom se neki korumpiraju, a neki drugi kompromituju i sve između toga je jedan prazan prostor“.

Milivojević je istakla da je činjenica da je kriminal u Srbiji postao opšte mesto svakodnevnog života.

„Kriminalizovanje ljudi više nije dovoljno. Kriminalizuju se ljudi koji ‘kradu’, to je najveći greh, zato se Đilasu to ne oprašta. Oni koji ubijaju nisu tako strašni, po potrebi su i heroji, a bivša državna sekretarka se u svemu tome igra sa tim velikim moćnim muškarcima, i ja mislim da ta propaganda  u konačnici ima jasno izraženu rodnu ulogu koju u stvari ovde kad ‘zagusti’ svi povuku. Dakle, žene se uglavnom diskredituju na osnovu njihovog promiskuitetnog ponašanja, i ništa se ovde ne diskredituje kao to, i to se ne oprašta. Pretpostavljam da je to bio razlog što se i ta karta povukla. Povlačanje po blatu osobe koja je, kako čujem, optužena za najstrašnije stvari, i koja je iz državnog aparata pomagala i servisirala kriminal, i sad dodavati te pikantne priče, u stvari samo potvrđuje koliko je tragično i bojim se nepovratno, ovdašnji javni život tabloidizovan“ kaže profesorka FPN.

Milivojević ističe da je došlo do toga da čitaoci nema potrebe da razmišljaju i da donose svoj sud, već da svako jutro uzmu „dozu“ sa određenog mesta.

„Simboli su ispražnjeni i svi ti tekstovi, svi ti veliki narativi su ispražnjeni od značenja upravo zato da bi manipulacija mogla da startuje sa svakog mesta. Da bi jučerašnji heroj mogao da postane današnja meta za odstrel ili potencijalni optuženik, ali suđenja nema. Nijedna afera koja je poslednjih 10 godina potresala ovu zemlju, nije dobila epilog. Afere se ni ne razrešavaju na sudovima. Cilj paralisanja javnosti i javne debate je upravo to – da se vaninstitucijalno sve stvari razmeštaju kao karte na nekom imaginarnom igralištu, a da nikada ne dobiju epilog“. 

Kada se govori o Kosovu, kao najbolnijoj tački, postavlja se pitanje šta gledalac može da zaključi – da li je opasno ili nije opasno, jer prvo vidi skup u Raški, pa pesmu žandarmerije, zatim zabrinutog predsednika, pa sedam dana posle toga predsednika kako peva u nekoj vinariji.

Peva i Dodik, peva i Dačić… Svi pevaju… Upitana da li čitaoc sad treba da razume da je sve u redu jer svi pevaju, gošća „Pregleda dana“ je rekla:

Snježana Milivojević, profesorka FPN, gost, emisija Pregled dana Newsmax Adria
Snježana Milivojević Foto: Newsmax Adria

Svi su propevali, kao što vidite. Odjednom su otkrili da je to u stvari glavni talenat. Ovde više nema ni afera ni ekcesa. Čak ni Kosovo više nije u tom smislu problem sa kojim se zajednica suočava. Ovde je sve ispražnjeno od bilo kakvog smisla, a to pražnjenje od smisla za posledicu ima da  ljudi na osnovu te propagande kupuju način ponašanja, a ne razumevanje stvari. Dakle, javni govor i javna komunikacija ovde nije smišljena i upućena racionalno ljudima koji bi da učestvuju i razumeju šta se dešava. Ona je samo okrenuta emocijama i manipuliše se tim užasnim emocijama koje izazivaju veliki naboj i koje podstiču na ponašanje. Njen jedini cilj je da proda određeno ponašanje, a ne da uveri ljude“, naglasila je Milivojević.

Na pitanje šta je razlika u propagani nekad, u doba bombardovanja na primer, i sada, Milivojević kaže da su se mnoge stvari promenile, te da se najpre promenio kontest.

„Rat je bila izrazita opasnost upućena samo ovoj zajednici, mi smo živeli izolovani. Ostrvo koje je bilo na meti ostatka sveta. I ljudi su se stvarno konsolidovali ili imali potrebu da veruju nekom centru ili autoritetu. Ne znam ni kako bih sada objansila to poverenje, jer ono se prenelo i posle 2000. godine. U međuvremenu su se autoriteti poljuljali u međuvremenu se svet promenio, u međuvremenu smo ušli u eru gde lažne vesti mute informacioni prostor. Mi smo nekada tražili medije da bismo razumeli svet oko sebe, a sada ako hoćete da razumete svet oko sebe, trebalo bi da ugasite medije“ kazala je.

Na pitanje, da li će se nakon dobijanja REM – a posle REM – a, mediji barem u finišu izborne kamapnje otvoriti i da li će pružiti jednaku šansu vlasti i opoziciji, profesorka Fakulteta političkih nauka je kazala da su naši mediji toliko zapušteni, da spasa nema.

„Mi smo toliko godina dozvoljavali urušavanje medija koji su vitalne institucije, a podsetiću vas da je u kovidu postalo jasno ono što su neke zemlje poput Rusije i Kine pokušavale da prošire kao uverenje da su autokratije superiorne i da se bolje nose sa krizama, a mi sad vidimo da to nije tako. I da čak i mi koji smo kao mala zemlja nekoliko godina šireći laži i dezinformacije po oficijalnim medijima stvarali klimu efikasnosti, sad vidimo da smo među najgorima na svetu. U tom smislu naši mediji su toliko zapušteni i naš javni prostor je tako masakriran, da pogotovu ovako komična mera, koju predstavlja ovaj kvazi REM, ne može tome da doprinese“ zaključila je Snježana Milivojević.

Pogedajte celo gostovanje:

BONUS VIDEO: NewsMaxAdria – uvod sa Jelenom Obućinom

Komentari

Vaš komentar