0
Pčelare u Srbiji su još od zime suočeni sa masovnim uginućem pčela, a drastični gubici nastavljeni su i u drugoj polovini marta i početkom aprila. Izveštaji o uginuću pčelinjih društava podjednako stižu iz skoro svih krajeva Srbije, prvenstveno iz Vojvodine, zatim iz zapadne Srbije, Pomoravlja i Šumadije. U pojedinim regionima uginuća iznose i do 100 odsto. O razlozima masovnog uginuća kao i o posledicama u jutarnjem programu "Probudi se" razgovarali smo sa Rodoljubom Živadinovićem iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Iz Pčelarskog društva Srbije istakli su da su uginuća podjednaka i sa mladim i sa starijim maticama, te Živadinović objašnjava koji su glavni uzroci masovnih uginuća pčela u Srbiji. On dodaje i kako nepravilna upotreba pesticida utiče na zdravlje pčelinjih zajednica?
Živadinović komentariše i da li postoji saradnja između pčelara i poljoprivrednika u cilju smanjenja rizika od trovanja pčela.
Postoje edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida i pravovremeno obaveštavanje pčelara o tretmanima mogu značajno smanjiti rizik)
Poslednjih godina svedoci smo klimatskih promena koje izazivaju brojne posledice, te pčelar navodi da li i one utiču na pčelinje zajednice i kako sačuvati pčele od štetnog uticaja zagađenja.
Živadinović dodaje i koje mere preduzimaju za zaštitu pčela od bolesti i parazita, kao i koje korake smatra ključnim za obnovu pčelinjih zajednica nakon velikih gubitaka.
On ističe i kako će se ova situacija odraziti na sve ljubitelje meda i koliko odsto manjih zaliha možemo da očekujemo u narednom periodu.
„Tražimo da nam država pomogne, jer će ovaj problem uticati na celu poljoprivredu“, kaže Živadinović.
Godinama slušamo priče o lažnom medu na policama prodavnica. Gost „Probudi se“ izjavljivao je za medije da mesec i po dana nije bilo kontrole meda u Srbiji i sad pojašnjava zbog čega je kontrola stala.
„Mesec i po dana u Srbiji nije bilo kontrole kvaliteta meda. Iako godinama unazad slušamo priče o lažnom medu na policama prodavnica, pčelari sada ne znaju ni gde mogu da urade naprednu analizu svog proizvoda. Umesto 200, samo 11 uzoraka iz tri marketa. Tako se kontroliše med, mesec i po dana nakon dogovora pčelara i Vlade o većoj obaveznoj proveri. „Odjednom kontrola je stala, bez ikakvog obrazloženja. Raspitivali smo se, nismo dobili nikakav konkretan odgovor i to je to za sada“, navodi Živadinović. Iako je Srbija jedina zemlja koja ima inovativnu analizu za kontrolu kvaliteta meda, koja je akreditovana u aprilu 2023. i otkriva C3 šećere iz šećerne repe, koji se protivzakonito dodaju u med – ona se ne koristi. Između 6.000 i 8.000 pčelara napravilo je pre nekoliko godina pogon za prikupljanje i plasman meda, koji se šalje upravo na takvu analizu. Upakovan u teglu sa imenom Pravi med, može se prepoznati između ostalog i po ceni. Kako kaže naš sagovornik, cena „pravog“ meda kreće se od 1.200 dinara po tegli. Bar je tako bilo do sada“, rekao je Živadinović.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
