Na današnji dan, kada se slave prava žena, grupa Romkinja iz udruženja "Opre Roma" želela je da pokaže da one ipak nemaju ista prava kao ostale žene. One su se okupile ispred doma Narodne skupštine i traže da u buduće više budu uključene u njen rad.

Umesto bombonjere i cveća, na Dan žena ove devojke došle su da traže svoja prava. Smatraju da se njihov glas ne čuje i da bi trebalo više da se uključe u rad parlamenta.

„Umesto cveta šta bi ti volela da dobiješ za 8. mart? Ja bih volela da se što više romskih devojčica obrazuje, da se što više Romkinja zapošljava, da uđu u Narodnu skupštinu da, mi imamo svoj glas u skupštini i da se zakoni donose u skladu sa našim potrebam“, kaže Marina Sinanović iz Pokreta „Opre Roma“.

Prema rečima Jelene Reljić iz tog Pokreta, Narodna skupština ne zastupa interese Romkinja.

„Kada se donose zakoni Romkinje tu nisu, nas ima 200.000 u Srbiji, a nismo srazmerno zastupljene u Narodnoj skupštini“ , smatra Rreljić.

Svoje zahteve želele su da iznesu predsedniku skupštine, ali Ivica Dačić danas za njih nije imao vremena. Sastaće se najverovatnije nekom drugom prilikom i tada će mu reći:

„Mi želimo da Narodna skupština bude otvorena za Romkinje da mogu da dođu da je posete. Mnogo Romkinja ne zna šta je skupština i koja se prava mogu ostvarivati, a znamo da je skupština mesto na kome se donose zakoni. Romkinje mogu biti politički ambiciozne ako znaju da postoje šanse za to“, kaže Jelena Reljić iz Pokreta „Opre Roma“.

Iako su jedna od najbrojnijih nacionalnih manjina u Srbiji, Roma uopšte nema u srpskom parlamentu. Svega dva poslanika imali su u skupštinskom sazivu 2007.godine.

„Romska zejdnica jeste najmanje vidljiva. Romkinje su pogotovo marginalizovane, s jedne strane u društvu kao pripadnici nacionalne manjine, s druge strane i u svojim zajednicama.  Drago mi je što se organizuju i što pokušavaju da utiču na donosioce odluka“, rekla je Jelena Lončar, docentkinja Fakulteta političkih nauka.

Praćenje rada parlamenta i podnošenje predloga jesu veliki pomak, ali najveći uticaj Romkinje bi imale ako bi sele u poslaničke klupe, a to mogu samo ako se politički organizuju i učestvuju na izborima.

„Mađarska nacionlana manjina ima svoje predstavnice u parlamentu, povremeno su to i bošnjačke stranke, što se tiče malobrojnijih ili onih koje su heterogenije to nije slučaj. Manjinske partije obično osvoje minimalan broj mandata, najčešće jedan mandat, pa tada obično završi u skupštini muškarac, a ne žena nažalost“, kaže Jelena Lončar, docentkinja Fakulteta političkih nauka.

Što se muškaraca tiče, kažu da imaju njihovu podršku.

„Šta bi za njih bio najveći poklon? Za njih bi najveći poklon bila podrška i ohrabrivanje u ovakvim delima“, rekao je Stevica Nikolić iz Pokreta „Opre Roma“.

A to, u slučaju svih žena ovog sveta, vredi više od bilo kog buketa.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinarke Nataše Jovanović možete pogledati ovde: