0
Izgovaramo reči "Mir Božiji, Hristos se rodi" i idemo u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, a možda je vreme da malo zastanemo i zapitamo se: Da li znamo suštinu onoga što obeležavamo? Znamo li da probudimo i sreću i skromnost i dobrotu koji nam, čini se, poprilično nedostaju? O ovim pitanjima razgovarali smo ove Badnje večeri u emisiji "Među nama" sa sveštenikom Gligorijem Markovićem i socijologom Ratkom Božovićem.
Upitan da li je Božić trenutak kada se sreću te ljudske vrednosti koje su univerzalne, kada pričamo o potrebi za mirom u duši, za dobrotom i za skromnošću, socijolog Ratko Božović kaže da je Božić upravo jedan takav dan.
„Božić jeste takav dan i zato je važno da ga zabeležimo, da ga usisamo u svoju duševnost i moralnost jer mi se čini da ono što je izvan ovog praznika u velikoj meri demantuje ono što je suština ovog praznika“, kazao je Božović za emisiju „Među nama“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Govorimo o nečemu što je pročišćenje. Mi od 1990-ih godina manje više imamo jedan povratak religijskog načina mišljenja i religijskog života. Do tada smo imali jednu poziciju diskontinuiteta – jedne strahovlade komunističke koja je prekrila vezu sa onim što je slavlje i što je religija konačno“, dodaje Božović.
Kako kaže, njemu se čini da mi zbog toga sada imamo jednu „versku nepismenost“.
„To je veliki problem kada konačno ulazimo u prostor jedne promene ili povratka, povratka Božića, povratka Uskrsa, povratka slavljenja i na neki način povratka nas samih u ono u čemu nismo bili, a čini mi se da mi nismo bili u ovome što se sada dešava – što je jedna, ja bih rekao, tačka samoodređenja u kojoj moramo konačno učiniti nešto drugačije u sebi samima i u odnosu na druge sa stanovišta ljubavi, tolerancije i razumevanja, ne samo sebe nego i drugih“, objašnjava socijolog.
„Kad vidimo šta se dešava u političkom diskursu, negde mi se učini kao da smo mi više naučeni i podučeni da budemo u znaku netolerancije i mržnje i nerazumevanja, i sebe i drugih. Od ljubavi tu gotovo da nema ništa. Mi smo zato tu sad u poziciji jedne humanističke etike koja dolazi iz same religije. Ta nepismenost je, čini mi se, naše slavlje i naše razumevanje ovih praznika učinila pomalo defektnim sa stanovišta onog što je bilo u prošlosti“, dodao je Božović.
Sveštenik Gligorije Marković, na pitanje šta bi ovi dani trebalo da osveste u nama, odgovara:
„Kada je hrišćanstvo u pitanju, ne postoji ni jedan poseban dan sem onoga kada Bog dolazi u svet, a zatim Vaskrsava i čoveka uznosi svim svojim životom i svojim Božansvtom u život sa Bogom“.
Prema njemu, svi ostali hrišćanski dani su „jedno putovanje koje započinje u večnosti i stiže u večnost“.
„Kada se čovek preda tom osećaju i tom načinu života, onda je nešto što stiže samo po sebi sve ono što mi mislimo da možemo sami da zadobijemo a ne možemo. Naš trud je svedočanstvo tog mesta na kome prebivamo a čija su imena: Mir, ljubav, spokoj, dobrota“, kaže Marković.
Celo gostovanje Gligorija Markovića i Ratka Božovića u „Među nama“ možete pogledati ovde:
Bonus video: Rođenje Hristovo, početak računanja nove ere
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
