Statistika pokazuje da se po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, gledano prema broju stanovnika, Srbija se, uz Rumuniju i Bugarsku, nalazi među najnebezbednijim državama u Evropi. Istovremeno, za krivična dela protiv bezbednosti saobraćaja izriču se blage kazne. Zbog toga je otac nastradale Andree Bojanić pokrenuo inicijativu za promenu Zakona.

Tijana, Luka, Aleksa, Andrea, sve su to imena dece koja više nisu među nama, a stradala su u Srbiji iz raznih razloga: otmice, silovanja, vršnjačkog nasilja, ili ih je usmrtio na pešačkom prelazu bahati vozač. Upravo zbog smrti Andree Bojanić, koju je pre 8 godina ubio kolima sin Željka Mitrovića – Aleksandar, njen otac Savo pokrenuo je online peticiju za izmenu Krivičnog zakonika i Zakona o bezbednosti saobraćaja.

„Ovim šaljemo poruku da je isteklo vreme čekanja i svega ostalog, s obzirom koliko smo dece izgubili, koliko je života izgubljeno i da moramo pod hitno promeniti neke stvari i učiniti okolnosti mnogo sigurnijim za bezbednost dece u saobraćaju. Naša namera je da smanjimo broj žrtava u svakom pogledu na putevima, na ulicama, da sačuvamo mladost i za to je već krajnje vreme, mora tu pod hitno da se reaguje, jer ljudi i deca ginu, procesi se ne pokreću, to je jako dramatično“, Andrein otac,  Savo Bojanić.

„Naš život treba da vredi. Ne smemo da dozvolimo da naša deca ginu na ulicama. Smatramo da za smrtni ishod u saobraćaju kazna treba da bude od 5 do 15 godina, treba uvesti trajno oduzimanje dozvole, treba izmeniti član 330. ZOBS-a koji se odnosi na prekoračenje 80km/h u naselju, gde je predviđena kazna zatvora ili novčana kazna, da glasi kazna zatvora i novčana kazna“, smatra advokat porodice Bojanić Danko D. Cvejić.

Statistika kaže da je broj poginulih u Srbiji u saobraćaju manji u odnosu na prethodnu godinu, ali je broj poginule dece veći. Međutim, profesor Krsto Lipovac smatra da je strateški cilj usmeravanje društva na promenu sistema bezbednosti saobraćaja.

„Vrh svih odgovornosti je politička odgovornost. Najveću odgovornost za bezbednost saobraćaja imaju kreatori sistema, pa onda 100 mesta praznih, pa pojedinac. Sticajem okolnosti on uvek vozi prebrzo, on uvek vozi pijan, on uvek vozi ovako i sad se desila nezgoda, šta ste vi kao kreator sistema uradili da napravite drugi sistem, jer taj isti vozač u Nemačkoj, u Švajcarskoj vozi drugačije“, kaže prof. Krsto Lipovac  sa Saobraćajnog fakulteta.

„Mera ograničenja koje nisu popularne nimalo, 30 km u naselju i 100 km na autoputu daju izuzetne rezultate“, smatra advokat porodice Bojanić.

Gradovi koji su uveli tako nešto, poput Helsinkija i Osla, imaju siutuaciju da za godinu dana nijedan pešak ili biciklista nije stradao istakao je on, dodajući da zna da bi svi vozači najrađe želeli da budu ograničenja 80 i 90 km/h u gradu, da na autoputu bude bez ograničenja sve do onog momenta dok ne dođu u situaciju da vide dete svog komšije ili dete svog prijatelja mrtvo na ulici.

Ono u čemu se slažu naši sagovornici jeste širenje svesti o bezbednosti saobraćaja. Da bi se to postiglo, veoma je bitan pritisak na one koji donose i sprovode zakone. Što se tiče pravde za porodicu stradale Andree Bojanić, ona i nakon 8 godina čeka, ovoga puta na Apelacionom sudu.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Đure Svilara možete pogledati ovde: