Podeli:

Pulmolog Dejan Žujović u svojoj ispovesti za Nova.rs priča o prvim danima borbe protiv koronavirusa u Srbiji i svim nedostacima i nespremnostima koje su ugrožavale živote zdravstvenih radnika i građana. Pojedine situacije u kojima su se zatekle njegove kolege, poput slučaja bolnice u Ćupriji, opisuje kao "pokušaj ubistva". Ukazuje i na to da još ne znamo koliko je koštala sva oprema koja je tokom vanrednog stanja stizala u Srbiju

“Vi morate da budete spremni, a mi nismo imali ništa, nismo imali testove ni ličnu zaštitnu opremu u dovoljnoj količini”, ističe Žujović.

Problem je, tvrdi on, predstavljalo i to što su pacijenti kasno testirani, pa su na lečenje stizali sa već razvijenijom i težom kliničkom slikom.

“Stigao nam je dopis sa indikacijama za testiranje. Prema tome, za testiranje je bilo potrebno da neko ima obostranu pneumoniju. Čovek koji ima obostranu pneumoniju je automatski u srednje teškoj ili teškoj kategoriji pacijenata. Zato smo mi u početku imali masu pacijenata na respiratorima, mi ih nismo hvatali dovoljno brzo, dovoljno rano da bismo krenuli da antivirusnom terapijom, nego smo ih puštali da razviju jako teške simptome. Jako brzo smo prebacivali očekivanu statistiku”, objašnjava gde je napravljena pogreška.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Upitan je, smatra on, i kvalitet testova koji su stizali. Prema njegovom mišljenju, problematično je i to što ne znamo nabavne cene tih testova i ostale opreme koja je stizala u Srbiju.

“To bi trebalo da budu javno dostupni podaci.  Država treba da bude naš servis, a ne da na kraju shvatimo da će neki jarbol koštati više nego svi viziri koji su kupljeni za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru”, oštar je Žujović.

Lično iskustvo

Žujović je pulmolog beogradskog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu. Odatle je premešten u kovid bolnicu pri KBC Dragiša Mišović. Prvu valjanu zaštitnu opremu, tvrdi, nije video u početnom periodu borbe protiv koronavirusa, dok je još radio u svojoj ustanovi.

Slučaj Ćuprija i ime koje će pamtiti
“Hajde da pitamo kolege u Ćupriji, kako je tamo bilo? Imamo problem sa pamćenjem imena i prezimena, ali pamtiću celoga života ime direktora bolnice u Ćupriji, kolege Gajića.

Te ‘nuspojave’ njegovog rada sam ja imao svako veče na dežurstvu. Kolege i koleginice koje su ležale na odeljenju, zato što je on bio ‘savršeni menadžer’, zato što nije hteo da se lekari testiraju, da nose maske.

Jedan lekar je umro, a masa lekara je završila po beogradskim bolnicama. Možda to nije kolegijalno, ali ovde nema kolegijalnosti, to je pokušaj ubistva”, bez uvijanja kaže Žujović.

“Ja sam prvi skafander video u KBC ‘Dragiša Mišović’, posle par nedelja. Prvi vizir sam video u KBC ‘Dragiša Mišović’, tamo mi je prvi put pokazano kako se koristi lična zaštitna oprema. Mi smo tih par nedelja, dok sam radio u svojoj ustanovi bili kompletno izloženi svemu, na izvol’te. Mi smo dobijali po jednu hirušku maskicu na kojoj je pisalo da je rok upotrebe 2011. godine i to je to. Onda smo dobili naređenje da moramo da imamo sestre na našem ulazu, da obavljaju trijažu pacijenata. Te sestre su jedno nedelju dana radile samo sa maskicom”, opisuje prve dane borbe protiv korone i nespremnost zdravstvenog sistema.

Objašnjava i da oprema štiti u oko 95 odsto slučajeva i da joj je rok trajanja izuzetno ograničen. Hiruška maska vas štiti neka dva sata, posle je treba zameniti. Zbog toga negira priče o tome da lekari nisu uspeli da nauče kako se koristi ta oprema.

“Znate, ako neko može da nauči patologiju i da izađe na ispit, valjda će moći da nauči i za tri odevna predmeta kako da ih stavi i kako treba da ih skine sa sebe. Ta zaštitna oprema vas štiti u nekih 95 odsto situacija, ali vi imate uvek tri do pet odsto mogućnosti da se zarazite upkos apsolutno ispravnoj upotrebi lične zaštitne opreme”, navodi Žujović, koji je i sam dobio koronavirus.

Nefer odnos prema lekarima

Njega ljute priče i sumnje u to da se lekari nisu zarazili na poslu, već mimo njega.

“Da nisam možda bio na zimovanju – ne, nisam. Da nisam išao na neku žurku – ne, nisam. Zarazio sam se na poslu”, tvrdi Žujović.

Ističe i nefer odnos prema lekarima u Srbiji, kao i nedovoljnu plaćenost medicinara. Nekima su, tvrdi on, i umanjivane plate.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

“Jesu li lekari heroji ili su parazit ovog društva, budžetski korisnici? Ne, lekari se bave jako skupim i delikatnim poslom, a u našoj zemlji nisu plaćeni nikako. Za razliku od susedne Bugarske, gde su na početku ove priče već dobili povećanje od 500 evra, ovde smo dobili 10 odsto”, kaže dr Žujović.

“Naše kolege anesteziolozi u raznim ustanovama su dobijale po 20.000 – 30.000 dinara manju platu, zato što nisu imale fond sati. Znači, neko vam je rekao ‘dođi u pola tri ujutro’ i vi ostanete do pola sedam, zato što vam je neko rekao da ćete tako raditi. Pritom, radite neverovatno težak i odgovoran posao, intubirate i ekstubirate pancijente, a te dve situacije su najčešće kada možete da se zarazite. Ne znam da li je javno dostupan podatak koliko je anesteziologa obolelo u ovo periodu”, predočava nam Žujović.

Ima poruku za sve one koji pokušavaju da iskoriste medicinske radnike, sa koje god politčke strane oni dolazili.

“Ja i moje kolege nismo moneta za potkusurivanje, mi nismo likovi koji treba da se koriste za za bakljade, za vatromete, šerpe, za aplauze – ne zanimaju nas ni jedni ni drugi. Zanima nas naš posao”, bez ustezanja priča naš sagovornik.

On ističe da se ne boji ničega, pa ni eventualnih posledica svojih izjava. Apeluje i na svoje kolege da progovore.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar