Podeli:
Foto: NICOLAS MESSYASZ / Sipa Press / Profimedia

U poslednjih mesec dana Autonomnom ženskog centru (AŽS) javilo se tri puta više žena, pri čemu su one u najvećem broju slučajeva prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja, a sve je izraženije i ekonomsko nasilje, dok je prijavljivanje fizičkog nasilja u padu, saopšteno je iz ovog centra.

“Nakon prvobitnog pada broja poziva i poruka od momenta proglašenja vanrednog stanja, žene su ponovo počele da se obraćaju Autonomnom ženskom centru, prvenstveno jer im nadležne institucije nisu bile dostupne ili su im davale oprečne ili šture informacije”, kažu iz Anutonomnog ženskog centra.

Kako trvde, podaci pokazuju da u ovih mesec dana javilo tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima, pri čemu je, zbog organizacije posla, SOS telefon bio dostupan samo u prepodnevnoj smeni.

“U najvećem broju slučajeva žene su prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a sve je izraženije i ekonomsko nasilje, i to posebno u vidu nedavanja izdržavanja. Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja je bilo najmanje, iako njihov broj svakodnevno raste”, saopšteno je iz AŽC.

Poručuju da ovo ne znači da žene ne preživljavaju fizičko nasilje tokom trajanja vanrednog stanja, već žene koje žive sa nasilnim partnerima ili članovima porodice nisu u mogućnosti, ili su u strahu da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa.

“One koje su prijavile nadležnim institucijama, smatraju da nisu dobile adekvatnu zaštitu jer su nasilnici bili samo usmeno upozoreni”, poručuju iz ovog centra.

Podaci koje je Autonomni ženski centar dobio od Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je tokom marta 2020.g. za 30% opao broj produženih hitnih mera u odnosu na prethodni mesec, i da je za polovinu manji broj razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju.

“Ovaj podatak je verovatno posledica činjenice da je za 40% manji broj održanih sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, i da je za 60% izrađeno manje individualnih planova zaštite i podrške”, poručuju iz AŽS.

Oni napominju i da šest osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji tokom marta meseca nisu održala ni jedan sastanak Grupe za koordinaciju i saradnju, iako je vanredno stanje uvedeno u drugoj polovini meseca, dok su Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu održali po 12 sastanaka.

“Veliki broj poziva i na SOS telefon za psihosocijalnu podršku i na telefon besplatne pravne podrške ticao se problema nastalih u vezi sa viđanjem dece sa drugim roditeljem tokom vanrednog stanja, pa čak i zadržavanja dece od strane drugog roditelja protivno sudskoj odluci”, tvrde u ovom centru.

Iz AŽC tvrde da su ženama saopštavani potpuno suprotni stavovi različitih institucija vezanih za poštovanje modela viđanja dece tokom vanrednog stanja, zbog čega se Autonomni ženski centar se obratio i Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali problem vezan za viđanje dece i dalje nije razrešen.

“Mnoge žene i njihova deca, naročito one izložene ekonomskom nasilju, sve više se suočavaju sa problemima vezanim za bazični opstanak i svakodnevno preživljavanje, te je podrška ženama pružana i radi ostvarivanja prava na materijalnu pomoć”, poručuju iz AŽC i dodaju:

“Usled svega rečenog, Autonomni ženski centar upućuje apel institucijama da i u vanrednim okolnostima poštuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kako pri izricanju hitnih mera, tako i pri njihovom produžavanju, a uzimajući u obzir nove forme rizika od nasilja u vidu izolacije usled zabrane kretanja.”