U kućama i stanovima popucalih zidova žitelji dela Novogradske ulice već dve godine čekaju da beogradske vlasti ispune obećanje i saniraju probleme koje su izazvali radovi gradskog vodovoda. Kada je pre dve godine došlo do devastacije njihovih kuća, predstavnici grada Beograda su im obećali pomoć, koja još uvek nije stigla do ove zemunske ulice.

Pukotine na zidovima, fasada koja otpada, na pojedinim mestima urušen krov, popucao pakret, ulegnuća u podu, to je svakodnevica 26 domaćinstava u delu Novogradske ulice u Zemunu. Nakon što su radovi na vodovodnoj mreži još 2018. prouzrokovali pomeranje tla u njihovoj ulici i izazvali oštećenja na njihovim kućama i zgradama.

Aleksandar Banjević priseća se da kada su tog leta pozvali vodovod da interveniše, jer je na ulici iz asfalta isticala voda, nisu ni slutili šta će se desiti.

„Radili su ceo dan, da bi negde posle dva sata posle ponoći, kada su uključili pumpe da vade mulj, u roku od pet minuta došlo do sleganja naših kuća i otvaranja pukotina u zemlji. U roku od pet minuta tlo se  bukvalno spustilo i napravilo neviđenu štetu u ovom delu ulice“, objašnjava Banjević.

Sledećeg dana, kako navodi, stigli su predstavnici opštine Zemun i grada Beograda, koji su obećali pomoć.

„Rekli su da će na svaki način da nam pomognu. To je potrajalo nekih četiri pet meseci, dolazio je i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je takođe obećao da ćemo imati njihovu pomoć.  Obećao nam je sastanke bar jedanput nedeljno, dok se naš problem ne reši. Od njegove posete nadalje nije bilo nijednog sastanka i ništa se nije rešilo“ naglašava.

Aleksandar Trajković, čija je prizemna kuća najviše stradala, i u kojoj od tada ne može da se živi, ističe da je sve isto kao što je bilo tog 25. jula 2018. godine.

„Sve se desilo u roku od 24 sata. Popucali su svi zidovi, morali smo da se iselimo, dobili smo zabranu korišćenja i od tada, evo dve godine, sve stoji kako je stajalo tada“, priča Trajković. Tog oktobra su mu gradske vlasti obećale da će, prilikom rušenja obližnjeg vrtića, koji je isto bio devastiran, srušiti njegovu kuću i pomoći kroz materijal i građevinske radove da sredi svoj dom.

Međutim, posle tog obećanja, kako naglašava, više nije uspeo da ostvari nikakav kontakt sa predstavnicima grada. Silni njegovi dopisi na razne beogradske adrese ostali su bez odgovora.

„Dve godine sam van kuće. Kada se sve ovo desilo, ponudili su mi privremeni smeštaj u Kamendinu, koji nije bio adekvatan za porodicu sa troje maloletne dece, na koji nisam mogao da pristanem“, zaključuje.

Umesto zvaničnih odgovora, stanari su o svojoj sudbini saznavali iz medija, pa tako i za objašnjenje gradskih vlasti da je do rušenja i pucanja zidova na njihovih kućama i stanovima došlo zbog delovanja kišnice i atmosferskih voda.

Pisali su na razne adrese u gradu, ali nikakve odgovore nisu dobili.  U ignorisanju njihovih zahteva, kako dodaje, prednjači Beogradski vodovod, koji je nem na silne njihove zahteve.

Čak ni sudskom veštaku, koga su sami stanari angažovali da izradi procenu štete i onoga što se desilo, nisu hteli da predaju javne dokumente koje je zvanično tražio.

„Dva veštaka koja su radila za nas tvrde da su uzrok svemu što nam se desilo trule kanalizacione i vodovodne cevi, koje su godinama išle kroz našu ulicu i zbog čijeg poroznosti je i došlo do pomeranja tla“, objašnjava Banjević.

Njegov komšija Vladimir Parezanović koji živi u stambenoj višespratnici preko puta, objašnjava da u njegovom stanu postoje manje pukotine, ali da je mnogo opasnije što je sama zgrada ispala iz ose, i noseći zid je jako oštećen.

„Potrebno je sanirati celu zgradu. Zgrada kako-tako stoji, ono što me plaši jeste da smo imali skoro ove zemljotrese u Hrvatskoj. Bilo kakav zemljotres koji bi zakačio Beograd mogao bi da sruši zgradu“, upozorava Parezanović.

Dobijali su obećanja da će radovi početi do kraja 2018. godine, pa su onda pomereni za naredno proleće, a kada je došlo proleće ništa se nije desilo.

„Dok smo bili medijski aktuelni, imali smo nekakav kontakt i sa gradom i sa opštinom. Čim je prestalo interesovanje medija, i naši problemi za grad su prestali da postoje“, zaključuje on.

Podseća da je pre dve godine, kada se havarija desila, 26 domaćinstava dobilo zabranu da koristi svoje kuće i stanove jer nisu bezbedni za život, ali da se većina na kraju vratila u svoje devastirane domove, jer nisu ispunjena obećanja o njihovoj adaptaciji.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram