Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i savetnica Svetske zdravstvene organizacije Maja Stanojević, inače gost emisije "Među nama" govorila je danas o borbi sa koronavirusom u Srbiji, ali se osvrnula i na to da li je ova zaraza trenutno jača i opasnija nego što je bila na samom početku pandemije.

„Svetska zdravstvena organizacija je još 10. januara dala prve preporuke što se tiče virusa. Što se tiče svojstava virusa, nema bioloških osnova da je virus koji cirkuliše u Srbiji po bilo kojoj biološkoj osnovi jači od onoga u Evropi i svetu. Uopšte, koronavirusi ne spadaju u visokovarijabilne viruse i nisu skloni toliko čestim izmenama genetskog sastava, kao neki drugi virusi. Ključni parametar na osnovu kojeg mi procenjujemo da li ima nekih razlika u sojevima i tipovima jesu biološka svojstva“, rekla je profesorka i virusološkinja.

One je istakla i da nema razlika u virusu na početku pandemije i danas, u julu mesecu.

„Po svojim najvažnijim biološkim svojstvima, on je isti kao i ovaj danas. Ne karakteriše se lakšim prenošenjem, niti je klinički tok bolesti teži. Razlikuje se samo stepen izloženosti populacije“, rekla je Stanojevićeva.

Stanojevićeva je tokom gostovanja istakla i da se dosta toga o virusu možda još uvek ne zna, ali da se isto tako i mnogo toga zna.

„Među kritičnim slučajevima, najveći procenat se završi smrtno,  a uzrok smrti neretko bude ispadanje funkcija više sistema organa. Znači, ne zahvata samo pluća, nije to samo lokalna infekcija. A rizik za smrtnost kod kritično obolelih je drastično viša sa odmaklom životnom dobi. To ne znači da ona ne postoji kod mlađih, već samo da je znatno manja“, rekla je profesorka.

Ona se osvrnula i na to kada će se pojaviti vakcina, ali i na izjave pojedinih zvaničnika da bi građani Srbije mogli biti vakcinisani do kraja godine i da „postoje određeni pregovori s pojedinim zemljama“.

„Trenutno dvadesetak proizvođača ima vakcinu koja je u kliničkoj fazi razvoja, a preko 130 u raznim bazičnim fazama. Ovih dvadesetak su u najrazvijenim zemljama sveta. Razvoj vakcine je dugotrajan posao, veoma je važan taj prvi deo, a zatim je i, ništa manji problem, proizvodnja u dovoljnim količinama, ali i sama distribucija. Nemam uvid u to kakav dogovor ima vrh naše države i sa kim, međutim, imajući u vidu kakav je red ispred nas – ne znam kako to da prokomentarišem“, rekla je profesorka.

Pogledajte celo gostovanje: