U vikendicama na obodu Beograda trava je uveliko pokošena, izvučeni su suncobrani i ležaljke, ali i testere, čekići, farba ... Epidemija je oterala ljude iz centra grada u vikend naselja, gde ih je dočekalo sunce i zelenilo, ali i poslovi koje su odlagali godinama. No, svi vikendaši nam kažu da im prijatelji na mestu za izolaciju otvoreno zavide.
„Shvatila sam da moji prijatelji, koji uglavnom žive u stanovima, u poslednje vreme ne vole da gledaju slike koje postavljam na Fejsbuku, pošto se uvek slikam u dvorištu ili voćnjaku, pa sam rešila da ih malo poštedim“, smeje se Katica dok objašnjava zašto ovih dana i nije toliko aktivna na toj društvenoj mreži.
Njena kuća nalazi se u vikend-naselju Trešnja, pod Avalom. Da nije „ove situacije“, epidemije i policijskog časa, i do njenog dvorišta bi sa magistrale dopirala buka motora, ali danas se čuju samo ptice.
„Svi koje poznajem mi zavide, i stalno pitaju da li smeju da svrate, da dođu na vikend. Više ljudi me je pitalo da li hoću da iznajmim kuću ili sobu, jer su to ljudi sa decom i trebalo bi im tako nešto, ali ja to ne radim a ne znam ni da li u mojoj ulici neko tako nešto radi“, priča Katica.
Ona i njen komšija Aleksandar primetili su da su ovih dana pune i vikendice koje su inače zvrjale prazne i zapuštene.
„Da ste došli neki drugi dan, a ne na ovaj najduži policijski čas, videli biste da su sva dvorišta puna, čitave porodice rade po bašti ili sređuju kuću, potpuno drugačija slika nego pre samo par meseci, kada ih je bilo u par vikendica a ostale su bile zarasle u korov“, primećuje Aleksandar.
On je instruktor joge koji je sam rešio da prestane da drži časove nedelju dana pre nego što je proglašena zabrana kretanja. Shvatio je i da ga ništa više ne zadržava u gradu tako da sada majstoriše u garaži vikendice, koju planira da pretvori u joga studio i odatle drži onlajn časove.
Na naše pitanje da li je morao da savlada neke nove veštine, odgovara da je naučio da se ne oslanja na majstore i materijale iz prodavnice, već sam sastavlja, krpi i smišlja kako da upotrebi stvari koje pronađe u kući, a dosta vremena, priznaje, provodi i u ležaljci u dvorištu.
Katicino i Aleksandrovo imanje, inače, dele ogradu, a njih dvoje i ljubav prema životinjama, a dok smo pričali, oko naše ekipe vrtelo se troje pasa, najboljih drugara iz „izolacije“.
Oni, za razliku od svoje braće i sestara iz grada, mogu da se istrče koliko hoće po dvorištima i imanjima, a njihovi vlasnici ih dodatno prošetaju ulicom u dozvoljenom terminu, kako bi iskoristili priliku da se ispričaju i sa onima sa kojima ne dele ogradu ili među.
Pola sata vožnje u pravcu Beograda i stižemo do Svetlane, koja se, kako kaže, toliko odvikla od gužve da je bila zgranuta kada je skoknula do samoposluga u naselju Vidikovac.
„Imamo i ovde u Rušnju redova ispred prodavnica i apoteka, ali tamo su bile ‘zmije’ od redova ispred marketa. Zato sam rekla – šta pronađemo ovde u naselju, to kupujemo. Ovde takođe pazimo da budemo na po dva metra odstojanja, ali je nekako opuštenija atmosfera“, priča Svetlana, dok se deca igraju loptom i jure po travi.
Ona i njena snaja Olivera imaju puno posla po kući. Sitne opravke, kakve svi uporno odlažemo za „kada budemo imali vremena“, sada su došle na red.
„Mi, recimo, menjamo boju unutrašnjih vrata u celoj kući. Do sada su bila tamna, ali dok nismo toliko vremena provodili ovde nismo primećivali koliko nam smetaju. Ukratko, biće bela“, smeje se Olivera.
Mnogi misle da vikendaši, po principu „daleko od očiju“, planiraju velika okupljanja za Uskrs, ali koliko god da smo se vozili podavalskim krajem, nigde nismo primetili da se spremaju roštilji ili iznose stolovi i stolice.
„Samo porodica, i to ona najuža“, odgovara Svetlana na pitanje ko dolazi na uskršnji ručak.
„Mi ovde u ulici imamo jedan lep običaj. Deca na Uskrs idu od kuće do kuće, nose farbana jaja, menjaju se i uopšte uživaju u prazniku. Ove godine, nažalost, to ćemo preskočiti“, kaže nam Svetlana i pokazuje na korpu sa uskršnjim jajima među kojima su i ona sa maskom, kao podsetnik da „ova situacija“ i dalje traje.
Pratite nas i na društvenim mrežama: