Na Fejsbuku se već dva dana vodi zanimljiva rasprava o tome da li su tačni zvanični podaci o broju umrlih od koronavirusa koje država objavljuje. Međutim, za razliku od podataka BIRN-a, koji je uvidom u zvanične podatke utvrdio da je broj umrlih skoro tri puta veći od onoga što je država saopštavala, Fejsbuk korisnici su se poslužili statistikom i utvrdili da su podaci za mesec jun - statistički maltene neverovatni.
Korisnik Igor Smolić je uzeo zvanične podatke o smrtnosti od kovida za period od 1. do 21. juna, kada je objavljeno da je u tom periodu 18 puta umrla jedna osoba, a tri puta nijedna osoba za 24 časa.
„Dokaz da se iz nadležnih institucija plasiraju lažne informacije u vezi sa situacijom sa COVID-19 leži u zvaničnim brojevima preminulih u poslednja 24 časa objavljivanim tokom prve tri nedelje juna. Ukoliko je zvanična stopa umiranja bila konstantna, kao što izgleda po objavljenim podacima, raspodela broja umrlih za jedan dan morala bi odgovarati tzv. Poasonovoj distribuciji sa srednjom vrednošću od 18/21.“, objašnjava Smolić.
U čemu je stvar?
„Poasonova distribucija se očekuje kod ovakvih procesa, a kazuje nam koliko se posmatranih događaja (smrti) očekuje u fiksnom vremenskom intervalu (u ovom slučaju: dan) u zavisnosti od prosečne stope (umrlih za dan)“, piše Smolić.
On objašnjava da kada je srednja vrednost manja od 1, kao što je to ovde slučaj (18/21, odnosno 0,86), očekuje se da je broj dana kada nema preminulih osoba veći od broja dana kada premine jedna osoba, a nisu ni toliko malo verovatni dani kada se očekuje da umre dve i više osoba.
„Pošto su u pitanju slučajni procesi, postoji verovatnoća da je ova razlika u zvaničnoj i očekivanoj distribuciji nastala slučajno. Ali statistički testovi (npr. Kolmogorov-Smirnovljev i hi-kvadrat) pokazuju da je verovatnoća da je to posredi značajno manja od 1%. Ukratko, zvanični podaci ne odgovaraju očekivanoj distribuciji“, objašnjava Smolić.
varali u kladionici bi bio oko 1.01 (sigurica). Ako neko sumnja u prirodu procesa, evo kako izgleda isti grafikon za sve zemlje koje su u poslednjih 30 dana imale više od 10, a manje od 40 smrtnih slučajeva. Samo je Srbija "naopaka"!
[izvor podataka] https://t.co/5nJJOSnZlg pic.twitter.com/SVTTiNEDj9
— Milovan Šuvakov (@msuvakov) June 25, 2020
Da postoji problem sa zvaničnim podacima za Nova.rs kaže i čuveni srpski fizičar dr Milovan Šuvakov, koji je privukao pažnju svetske javnosti nakon što je 2013, zajedno sa dr Veljkom Dmitrašinovićem, ponudio čitav niz novih rešenja za Njutnov „problem tri tela“, odnosno, kako se tri nebeska tela gravitaciono privlače.
U čemu je problem sa zvaničnim podacima?
U tome što je u poslednjih 30 dana broj potvrđenih smrtnih slučajeva po danu bio nula ili jedan sa ukupnim brojem od 25 preminulih. „Šansa da se to desi na taj način pod pretpostavkom da su trenuci smrti nezavisni je jako mala. Ono što se očekuje je više nula, ali i dani sa više od jedne smrti“, kaže Šuvakov za Nova.rs.
On objašnjava da je ovo, matematički gledano, isto kao da imate album sa ukupno 30 sličica, i da posle kupovine prvih 25 ne dobijete nijedan duplikat.
„Kada se formalno izračuna, verovatnoća da se ovo slučajno desi iznosi oko jedan prema četiri miliona“, kaže Šuvakov.
Мислиш. Па ми смо земља кладионица. Мислиш да их кладионичари нису провалили. ”Ако на 21 утакмици буде пало 18 голова, шта очекујете”. Тешко да ће неко рећи да ће бити 18 резултата 1-0 или 0-1. Нису никог баш преварили, само нам (свима) није стало до њихове истине.
— Lidija Zivkovic (@LedaLidija) June 25, 2020
On je posmatrao kako se kreće smrtnost i u drugim zemljama i primetio da se grafik za Srbiju potpuno razlikuje od grafika drugih zemalja.
„Na grafiku su 28 država koje su u poslednjih 30 dana imale više od 10, a manje od 40 preminulih. Grafikon predstavlja koliko od 30 dana ima sa 0, 1, 2, 3 ili 4 umrlih. Distribucija je znatno dugačija u našem slučaju kao jedinom gde je broj dana sa jednim smrtnim slučajem znatno veći od broja dana bez preminulih (nula), a uz to nema dana sa više od jednog preminulog“, kaže Šuvakov.
„Najverovatnije objašnjenje jeste da je neko rukom modifikovao prave brojeve spuštajući ili podižući ih na jedan. Važno je napomenuti da do ovoga nije moglo doći bilo kakvom promenom metodologije kojom se utvrđuje koji pacijenti se broje, pošto bi bilo kakva konzistentna metodologija rezultovala istom očekivanom distribucijom“, kaže Šuvakov i potvrđuje Smolićev grafik, navodeći da u slučaju kada se stopa ne menja u periodu u kom se posmatra, očekivana je takozvana Poasonova distribucija.
Šta je Poasonova distribucija?
Igor Smolić objašnjava da se Poasonova distribucija očekuje kod prirodnih procesa, kada se prosečna stopa nekih događaja tokom vremena ne menja i pri tome su događaji međusobno nezavisni tj. slučajni.
Tada nam ona pokazuje koliki se broj se posmatranih događaja očekuje u fiksnim vremenskim intervalima u zavisnosti od prosečne stope. U prirodi ovo uočavamo kada brojimo koliko se desilo raspada atomskih jezgara, ili kada prebrojavamo koliko kapljica kiše upadne u čašu, ili koliko zvezda padalica uočimo i sve to tokom nekog fiksnog vremenskog intervala, npr. jednog minuta.
Važno je shvatiti da, bez obzira što je prosečna stopa konstantna, ono što uočavamo jeste da postoji varijacija u broju događaja koji su se javili tokom posmatranih pojedinačnih vremenskih intervala.
Možda je najlakši primer kada je prosečna stopa nekog događaja za dati vremenski interval mala, tj. bliska jednici. Tada se očekuje da postoje intervali kada ne detektujemo niti jedan događaj, intervali u kojima detektujemo jedan događaj, i naravno intervali kada detektujemo dva ili više događaja. Naravno, broj intervala sa različitim brojem događaja ne mora biti isti, tj. nije ista verovatnoća da imamo isti broj intervala u kojima se desio jedan događaj i npr. tri događaja.
Ako se vratimo podacima u vezi sa COVID-19, kada je srednja vrednost 18/21 umrlih tokom jednog dan, tj. manja od 1, tada bi po Poasonovoj distribuciji očekivali da je broj dana sa nula preminulih osoba veći od broja dana kada premine jedna osoba, a nisu ni toliko malo verovatni dani kada se očekuje da umre dve i više osoba. Ovo je u očiglednom kontrastu sa zvaničnim podacima, objašnjava Smolić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare