Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Dok čekaju da Ministarstvo prosvete objavi modele za organizaciju nastave od septembra, direktori osnovnih škola poručuju da je najvažnije da deca budu zaštićena od zaraze. Žele, takođe, što pre da saznaju koliko učenika može da bude na času, koliko će trajati nastava, smene i boravak u školi, a nadaju se da od septembra niko neće morati da se "snalazi", već da će biti propisana jasna pravila za onlajn, klasične i "televizijske" časove, kako bi sva deca u Srbiji mogla da prate nastavu u skladu sa planom i programom.

Pišu: Milica Rilak i Aleksandra Petrović

Pročitajte još:

Epidemiolog dr Predrag Kon potvrdio je da će Krizni štab sutra doneti konačnu odluku o načinu na koji će je se od septembra odvijati nastava u školama. Već je poznato kakvim rešenjima „naginju“ članovi štaba, pa je i Kon ponovio da će odeljenja biti podeljena i da će u njima biti maksimalno po 15 učenika.

„Biće omogućen i produžen boravak, časovi treba da budu skraćeni, da se između njih dezinfikuju prostorije, a deca će tokom odmora morati da nose maske“, naveo je Kon.

Za direktore osnovnih škola sa kojima smo razgovarali, stavovi Kriznog štaba nisu novina, pošto prate medije i njihova obraćanja, ali naglašavaju da će nastavu i „život“ u školi prilagoditi onome što zvanično odluči Ministarstvo prosvete, koje bi takođe sutra trebalo da objavi modele realizacije nastave.

Podela svedočanstava u školi „Vuk Karadžić“ Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

„Najvažnije je to što će od septembra biti izbegnuta situacija da imamo ‘bezbroj’ načina na koje se škole snalaze da organizuju nastavu, već ćemo moći da biramo između ponuđenih opcija. Isto važi i za onlajn – koristiće se isti ‘alati’ za držanje nastave umesto ‘šarenila’ koje je bilo prisutno posle vanrednog stanja, tako da će i deci, i nama a i roditeljima biti daleko lakše“, smatra Uroš Momčilović, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Beogradu.

Prema njegovom, ali i mišljenju njegovih koleginica i kolega, ključno je da se definiše koliko učenika sme da bude u učionici, koliko časova treba da imaju i koliko dugo će trajati časovi.

„Takođe, predavanja koja se emituju na RTS treba da prate nastavni plan i program tako da mogu da ih prate đaci u celoj Srbiji“, kaže Momčilović.

Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs

Tatjana Marinković, direktorka Osnovne škole „Svetozar Marković“, jedne od najvećih kragujevačkih osnovnih škola, za naš portal ocenjuje da je ostalo još malo vremena do početka školske godine.

„Kada od Ministarstva budemo dobili modele nastave u epidemiološkim uslovima, onda ćemo da organizujemo i osoblje i objekat za nastavu po tim modelima“, kaže Marinković, dodajući da su odeljenja u toj školi brojčano velika i da će tek odlučiti na koji način će organizovati nastavu sa predviđenom distancom.

Kako da direktori podele razrede

Njena koleginica Natalija Matić, direktorka Osnovne škole „Veselin Masleša“ iz Beograda naglašava da je bezbednost od zaraze prioritet za organizaciju nastave, a da je, prema njenom mišljenju, odmah potom najvažnije da deca idu u školu.

Osnovna škola „Veselin Masleša“ Foto:osveselinmaslesa.edu.rs

„Živa reč nastavnika i dalje je najbolji način za prenošenje znanja, iako smo svi prihvatili i koristimo mogućnosti onlajn nastave“, kaže Matić.

Ona, međutim, od ministarstva očekuje konkretna uputstva za svakodnevni rad, uključujući i to kako da preporuke epidemiologa sprovedu u delo.

„Čuli smo za predlog Kriznog štaba da ‘podelimo’ odeljenja, i da u jednoj učionici bude do 15 učenika, ali u ‘Masleši’ to znači da treba 33 odeljenja da podelim na pola, a onda da ih smestim u 24 učionice“, objašnjava Matić problem sa kojim bi mogla da se suoči ukoliko Krizni štab to zvanično preporuči, a Ministarstvo prosvete i usvoji.

Kako kontrolisati da li deca nose maske

„Svi smo bili đaci i znamo da su školski toaleti mesta gde se deca okupljaju da se druže i da rade sve ono što ne smeju na školskim hodnicima, a nastavnici, koliko god ih kontrolisali tokom časova ili na odmoru, ne mogu da narušavaju njihovu privatnost i ulaziti za njima u toalete. To je potencijalno mesto gde bi moglo da dođe do problema, i upravo su to situacije gde nam trebaju vrlo konkretna uputstva, koja uzimaju u obzir sve šta se dešava u ‘životu’ jedne škole“, upozorava Natalija Matić.

„Kod nas, odeljenja  od petog do osmog razreda imaju od 28 do 31 učenika, a u mlađim razredima odeljenja broje od 25 do 28 đaka. Da li će biti potrebno da ih delimo u dve grupe, videćemo posle dopisa iz Ministarstva“, kratko je prokomentarisala Tatjana Marinković iz kragujevačke škole „Svetozar Marković“.

U seoskoj školi „Julijana Ćatić“ u kragujevačkoj opštini Stragari neće imati problema sa „podelom“ odeljenja. Direktorka Svetlana Živanović za Nova.rs kaže da samo u osmom razredu imaju 17 učenika, dok u svim ostalim razredima nastavu pohađa manje od 15 đaka.

Pročitajte još:

„Škola je napravljena kada je u selima bilo više ljudi, tako da sada imamo dovoljno prostora za epidemiološki bezbedno odvijanje nastave. Ukoliko budemo morali da delimo odeljenje osmog razreda koje ima 17 učenika, ni to nije problem, jer imamo dosta učionica. Obezbedili smo i sredstva za dezinfekciju, tako da spremno dočekujemo početak školske godine“, objašnjava direktorka Živanović.

Ona je dodala da matična škola iz Stragara ima i pet područnih četvorogodišnjih škola u okolnim selima i da će i u njima, zbog malog broja učenika moći da se sprovedu sve preventivne mere

Podsetimo da je, govoreći o osnovnim školama, u intervjuu za Nova.rs ministar prosvete Mladen Šarčević rekao da će modeli za organizaciju nastave posebno imati u vidu poteškoće koje su iskusile druge zemlje,  a to su problemi zaposlenih roditelja, a posebno dece uzrasta do 12 godina.

Mladen Sarcevic
Mladen Šarčević Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

„Ta deca po zakonu ne mogu sama da ostaju kod kuće. Roditelji moraju da rade, a nema ko da čuva decu. Ujedno, ta deca treba da u školskoj sredini na neki način pedagoški sazrevaju, naročito prvaci.

Opšta je intencija da se omogući od prvog do četvrtog razreda duži boravak u školi. Ne znači u punoj meri, celodnevno, već u onoj meri koliko je to podnošljivo, uz bezbedne uslove.

To je nešto sa čime mi idemo na Krizni štab, poštujući ona načela da je četiri kvadrata dovoljno za jednu osobu, da prostorije budu provetrene, da bude dovoljno sredstava za dezinfekciju u toku dana više puta, maske obavezno.

To će ići i prilagođavati se iz nedelje u nedelju“, rekao je Šarčević za Nova.rs.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare