Za radnike u marketima se slobodno može reći da su, pored lekara, na prvoj liniji fronta u vreme kad se čitava Srbija bori sa pandemijom koronavirusa. Sa pojavom epidemije njihov posao je postao značajno teži, a o nehumanim uslovima za rad svedoči i naša sagovornica, radnica jednog od beogradskih megamarketa.
„Radimo po deset sati, od sedam ujutru do pet poslepodne. Ja moram da budem u radnji bar pola sata ranije, a nakon radnog vremena ostajem isto toliko. Otprilike je to i vreme koje mi je potrebno kako bih došla do najbliže autobuske stanice gde čekam prevoz za posao“, kazala je radnica jednog od beogradskih megamarketa za Nova.rs
Ona je navela da živi na Kotežu, a da joj je radno mesto na Zvezdari, te da poslodavac ni njoj, ni njenim kolegama nije obezbedio prevoz nakon završetka radnog vremena, koje se poklapa sa početkom policijskog časa.
„Imam dete od 20 meseci, živim sa suprugom koji radi u policiji. Mi pokušavamo da kombinujemo smene kako bismo mogli da idemo na posao, a da se neko od nas stara za bebu. To nam je veliki problem, a naše poslodavce ne zanima da li neko ima da nam čuva dete u ovakvoj situaciji. Ukoliko me suprug vozi na posao, on autombilom mora da prevozi i naše dete do mog radnog mesta“, istakla je ona, navodeći da su toga svesni njeni poslodavci, ali da ih to ne interesuje.
„Ovo je robovlasništvo. Na činjenicu da moram da čekam supruga da me vozi na posao, šefica na poslu mi je rekla da to ne činim, već da bebu ostavim u krevecu, da joj upalim televizor i da je ostavim tako. Rekla mi je da zna da to nije u redu, ali da i ona to čini sa svojom decom“, opisuje naša sagovornica i dodaje da zaposlenima rečeno da svi moraju na ovaj način da rade u narednom periodu:
„Rečeno nam je da ne može drugačije i da oni kojima se ovo ne sviđa mogu slobodno da uzmu bolovanje, neplaćeno odsustvo ili da daju otkaz. S tim što, ako uzmete bolovanje, automatski vas po kazni prebacuju u drugu radnju na ispomoć do daljeg“, rekla je ona.
Naša sagovornica ističe da je posle svega odlučila da će napustiti svoje radno mesto, jer kako kaže, ništa im nije obezbeđeno, te da ne može da trpi ponižavanja.
„Predsednik Vučić nam govori da imamo pravo da budemo kod kuće, ali to privatnike ne zanima. Ostali zaposleni se samoorganizuju, tako što ih jedna koleginica sa posla svojim autom vozi kućama. Od firme dobijamo potvrde za kretanje nakon policijskog časa, za koje ne znamo da li su validne. Uvedene autobuske linije retko kome odgovaraju, jer nisu usklađene sa našim poslovima“, napominje ona.
Na pitanje našeg portala, da li je zadovoljna činjenicom da ipak ima tri dana slobodno, ona kaže da bi ta odluka bila u redu kad ne podrazumevala njihov raniji dolazak na radno mesto i kasniji odlazak kući, kad bi ona i njene kolege imale organizovan prevoz i kad bi ih na radnom mestu tretirali sa više poštovanja.
„Pre neki dan sam doživela da mi je šefica rekla da moram da radim bez pauze. Tad sam morala da se verbalno sukobim sa njom. Pitala sam je po kom zakonu ne smem da jedem. Nakon toga dobila 15 minuta vremena da nešto pojedem“, objasnila je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: