Podeli:
Foto:EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Virus slabi. Virus ne slabi. Nazire se kraj. Daleko smo od kraja. Biće drugog talasa. Virus će nestati. To su samo neke od oprečnih poruka koje umeju da "zavrte" mozak i unesu dodatnu nervozu. Stručnjake smo pitali kako da se sa time nosimo, kako da u poplavi vesti i poruka koje negiraju jedna drugu sačuvamo zdrav razum?

Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže da se usled vanrednog stanja i pandemije koronavirusa nalazimo između potrebe građana za time da znaju kada će se vratiti u normalnost i činjenice da ni struka nema potpuna saznanja i informacije.

virus
Foto: NOVA S/Ivan Dinić

“Jedan od načina da se to reši jeste da se ne daju definitivne informacije, nego da se uvek ostavi neka vrsta ograde. Građanima treba da se da neka uravnotežena informacija, kako se ne bismo kretali od nekog preterano optimističnog scenarija ka nekom preterano negativnom. To može da uznemiri i zbuni ljude, treba dati jednu racionalnu informaciju”, poručuje naš sagovornik.

To je savet stručnjacima, a nama običnim laicima koji treba da apsorbujemo te informacije, od našeg sagovornika stiže preporuka da pre svega uzmemo u obzir ko nešto govori i šta nam je ponudio kao obrazloženje.

“Pitanje je da li mi tog nekog vidimo kao osobu koja govori nešto u šta se razume, ili je reč o nekome ko možda ima neki interes da te stvari prikaže pozitivnijim ili negativnijim. Život u modernom, demokratskom društvu jeste komplikovan i traži od nas da uvek kritički promišljamo sve informacije koje dobijamo. Bilo bi nam lakše kada bismo mogli da imamo jedan izvor informacija i kada ne bismo morali da razmišljamo o tome i da prihvatimo sve što što dobijamo iz tog izvora, ali to jednostavno nije realnost savremenog života”, ukazuje Baucal.

Epidemiolozi imaju znanje koje može da nam pomogne u razumevanju pandemije koja nam se dešava. Ipak, tvrdi Baucal, i njihove izjave treba odmeriti i razmisliti o onome što govore. Treba uzeti i uobzir da li to što govore ima smisla i da li je logično, a kao pitanje treba postaviti i da li neko priča o oblasti iz svoje struke ili govori o stvarima koje su politika.

“Epidemiolog nije relevantan da mi govori o politici, on je relevantan kada govori o epidemiji. Opet, ako političar govori o epidemiji, ja stvarno ne znam zašto bih tome posvećivao neku veliku pažnju, jer on stvarno nije neka osoba koja ima neko znanje da bi mogao da govori o tome”, ističe Baucal.

Ipak, podseća da nije svejedno ni sa koje pozicije nam se epidemiolog obraća.

“Sa jedne strane, epidemiolozi koji su deo kriznog štaba, pošto donose odluke, verovatno imaju i potrebu da stvari prikažu malo optimističnije. Opet, oni koji nisu u kriznom štabu, imaju neke razloge da budu kritičniji prema merama, jer ne učestvuju i ne donose ih oni. Sa druge strane, kada političari govore, iz bilo koje stranke, oni pre svega govore kao političari. To je njihov način da možda utiču na mene da sutra glasam za njih. Kada govori političar, mi uvek moramo da uzmemo u obzir da on prodaje svoju ideju i sebe kao kandidata na nekim izborima. Naravno da ne treba naivno da razumemo sve što nam kažu. Oni oblikuju poruke kao da su reklamne poruke”, podseća nas psiholog.

Njegova preporuka je i da se oslonimo na prijatelje, bliske ljude i one u koje imamo poverenje. To je savet našeg sagovornika za očuvanje zdravog razuma.

Tu su i teorije zavere

Direktorka Klinike za psijatrijske “Dr Laza Lazarević” Ivana Stašević Karličić osvrnula se i na različite teorije zavere i njihov uticaj na epidemiju.

virus
Foto:Vesna Lalić

“Da bismo dobili bitku, da ne kažemo i rat sa koronavirusom, od presudnog značaja su nam informacije koje imamo o njemu. Ceo svet se suočava sa istom mukom, ali sa tačke sadašnjeg trenutka, ne možemo reći da smo virus u potpunosti upoznali. Taj nepoznati prostor ispunjen je raznim teorijama koje se često preko društvenih mreža plasiraju u javnost, od toga da je virus stvoren u laboratoriji, plasiran sa određenim namerama, do gotovo fantastičnih ubeđenje da virus uopšte ne postoji i da su scene kao iz horor filmova u velikim gradovima širom planete zapravo lažirane”, podseća Stašević Karličić.

Psihijatar nam poručuje da je “bez obzira na teorije koje možemo da raspredamo iz naših sigurnih domova, najvažnije da se većina građana pridržava preporuka i mera koje je uvela Vlade Srbije”.

“Oprečni stavovi nisu posledica neusaglašenosti, već samo drugačijih uglova posmatranja stručnjaka iz različitih oblasti. Ono u čemu se svi slažu je da u ovom momentu činjenice ukazuju da je manji broj ljudi sa teškom kliničkom slikom i samim tim na respiratorima, a u skladu sa tim se menjaju i mere. Važno je znati da epidemija ima dinamiku koja podrazumeva promene iz sata u sat. Stoga i dinamika uvođenja mera nije kontradiktornost već ogledalo vođenja epidemije na terenu. Za građane je najvažnije da znaju da smo dobili bitku, ali još uvek ne i rat. Stoga je važno da svi i dalje budemo oprezni, ostanemo odgovorni i savesni, odnosno da se pridržavamo i dalje onih modela ponašanja koji nas ne izlažu riziku od oboljevanja.  Čuvajući sebe čuvamo i one do kojih nam je stalo, kao i javno zdravlje sopstvenog naroda.”, istakla je Stašević Karličić.

Komentari

Vaš komentar