Ekipa Nova.rs bila je u poseti Šapcu - jednom od gradova u kojem još uvek nema zaraženih koronavirusa. Grad je podelio nekoliko desetina hiljada zaštitnih maski i rukavica, a na više mesta u gradu građanima se deli dezinfekciono sredstvo - natrijum hipohlorit.

Šabac je usporen i tih ali pokušava da održi život i u vreme koronavirusa. Poneki prolaznik na biciklu, poneki u šetnji sa psima, neki sa maskama, ali većina ipak bez njih.

Čini se da građani Šapca pokušavaju da poštuju propise, pa se ispred prodavnica poštuje razdaljina od 2 metra.

Da život u gradu nije zamro, svedoči i gradilište na kojem smo zatekli petoro radnika koji rade na budućoj “aveniji”, koja treba da ulepša prilaz gradu ka reci.

Uglas viču – imamo zaštitnu opremu, ne plašimo se, sve je normalno.

Obišli smo i kol centar koji funkcioniše pri gradskoj upravi i prima pozive starijih građana koji uglavnom žive sami, pa se boje da će ostati bez namirnica, ili da neće moći da podignu svoje penzije.

“Na mene je veliki utisak ostavila usamljenost starijih ljudi, onih kojima je sad ograničeno kretanje i ne znaju kako da se snabdeju. Emotivno to doživljavam”, kaže Snežana Novaković, jedna od službenica koja odgovara na telefonske pozive, a potvrđuju i njene kolege. Telefoni neprestano zvone.

Sve revnosno zapisuju, pokušavaju i da umire. Ponekad je i potrebna samo reč, samo razgovor, kaže Snežana. U tom trenutku zvoni telefon – zove penzioner koji moli da neko dođe podigne mu penziju.

Procedura je takva da se volonter javi penzioneru i u dogovoru sa njim popunjava formular kojim bi volonter dobio ovlašćenje za podizanje penzije, sve prema uputstvima NBS. Moguće je i da penzioner da karticu volonteru, pa da mu direktno podigne sa bankomata.

Kolega preko puta Snežane razgovara sa penzionerom iz sela u okolini Šapca koji živi sam, ali je, čini se, pomalo uplašen, jer nema masku i rukavice. Kolega pokušava da ga umiri i da mu kaže da je i bez rukavica i maski, pošto ne napušta kuću, bezbedan.

Milan Vasić, član Kriznog štaba, kaže da je ponosan na zaposlene koji su se odazvali i reagovali solidarno.

“Javilo se i dosta mladih ljudi koji su samoinicijativno poželeli da se uključe i pomognu.U danu kada su se isplaćivale penzije, kol centar je zabeležio i povećan broj poziva, više od 300”, kaže Vasić.

Obišli smo i jednu menjačnicu i u njoj zatekli Vladu, koji kaže da se ne plaši na svom radnom mestu, redovno pere ruke, ali pri sebi u tom trenutku nije imao masku i rukavice.

Kaže da ljudi uglavnom dolaze da plate račune, tu posla ne manjka, ali je manje onih koji dolaze da zamene novac. Čini mu se da se njegov grad dobro snalazi.

Ispred jednog mesta u centru grada, gde mogu da se natoče dezinfekciona sredstva, čeka nekoliko građana koji su došli sa flašama. Strpljivo čekaju i kažu da im ova pomoć znači.

Slavica Novaković radi u sudu, ali je danas dobila slobodan dan. Rasporedili su i podelili nas, objašnjava. Kaže i da je ovih dana radila i da nije uspela da oseti kako njen grad funkcioniše, ali je primetila jednu stvar: Kažu mi da nema brašna.