Nedavno se u Kragujevcu polemisalo o ‘’renesansi’’ kuće Đure Jakšića, koja je umesto rekonstrukcije dobila potpuno novi izgled. Dok se javnost bavila koliko je vremena Đura u Kragujevcu proveo kao podstanar i kako je trebalo da bude sačuvano sećanje na njega, malo ko se setio da, maltene u istoj ulici, postoji kuća još jedne značajne ličnosti iz srpske istorije. Na nekoliko desetina metara nalazi se kuća u kojoj je rođen slavni srpski vojskovođa, vojvoda Radomir Putnik. Kuća, koja vapi za rekonstrukcijom, nije pod zaštitom države, a na njoj je tabla sa pogrešnim informacijama.
U Kragujevcu je tokom bogate istorije iz vremena prestonice, ali i posle toga, raznim povodima boravilo mnogo značajnih ličnosti. Kao narod sklon svojatanju, često su se u gradu, brojni objekti poistovećivali sa istorijskim ličnostima, pa postoje i „pseudo kuće“ koje se pripisuju junacima srpske istorije.
Kragujevčani sa puno ponosa ističu, da imaju kuću Đure Jakšića, te kuću Svetozara Markovića, (za koje se sumnja da su to uistinu bile), ali malo ko zna da u jednoj od centralnih gradskih ulica, postoji kuća vojvode Radomira Putnika u kojoj je rođen i u kojoj je živeo sa porodicom.
Kuća slavnog vojskovođe, nalazi se u poznatoj kragujevačkoj Ulici vojvode Putnika, a ispravljanje „nepravde“ o zaboravljenoj rodnoj kući, započeo je novinar kragujevačkog nedeljnika „Kragujevačke“ Zoran Mišić. On za naš portal navodi da je na istraživanju radio skoro dva meseca i da je došao do originalnih dokumenata i fotografija iz perioda kada je Putnikova porodica živela u Kragujevcu.
Mišić je došao do sadašnjeg vlasnika kuće, koji mu je ispričao detalje nepoznate javnosti i na uvid dao tapiju o kupovini kuće od Putnikove porodice.
Prevodilac Vladimir Đorđević, koji trenutno živi u Beogradu, vlasnik je kuće u kojoj je rođen Radomir Putnik. On je novinaru Mišiću ispričao da su njegovi baba i deda kupili kuću od Putnikovih sinova još 1924.godine, ali da je prilikom kupovine postojao poseban uslov porodice Putnik.
Oni su želeli da se u kući zadrži tradicija „učiteljskog porodičnog doma“, koju je počeo vojvodin otac Dimitrije, te je uslov bio da kuća pređe u vlasništvo isključivo učitelja, što su oni i ispunjavali. Ovaj uslov je, piše Mišić, bio zbog toga, jer je Putnikova porodica smatrala da „ako se kuća proda seljacima, oni će sigurno da je pretvore u kafanu“.
Vladimir Đorđević u čijem porodičnom vlasništvu je ova kuća, navodi da ona nikada nije stavljena pod zaštitu države.
Objašnjava i da sa njegovom porodicom nikada niko nije razgovarao o mogućnosti da se kuća u kojoj je rođen Radomir Putnik, otkupi ili pretvori u muzej ili spomen kuću.
Prema njegovim rečima, „na jedvite jade“ je došlo i do postavljanja spomen ploče 1991. godine, na kojoj je navedeno da je u kući „povremeno“ živeo vojvoda Radomir Putnik, jer je postojala teza, naravno pogrešna, da nije rođen u njoj, pa čak ni u Kragujevcu, već u Vršcu, što je naravno pogrešno, priča on.
Đorđević objašnjava da je kuća zidana u tadašnjem, vojvođanskom-banatskom stilu, u obliku slova G i da sa zadnje strane ima „balustradu“ koja je dorađena kasnije tokom prepravljanja, ali je unutrašnjost, kako tvrdi, u dobrom stanju, iako je zidana četrdesetih godina pretprošlog veka.
On dodaje i da je njegova porodica od Putnika kupila kuću sa nameštajem, tako da se u njoj i danas nalazi autentičan stilski nameštaj koji je koristila Putnikova porodica.
Kuća vojvode Radomira Putnika, koja se nalazi u istoimenoj ulici u Kragujevcu, je objekat koji nema arhitektonske ili umetničke vrednosti, ali sa druge strane ima istorijsku vrednost, kaže Marko Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu.
„Objekat nikada nije stavljen ni pod koji vid zaštite. Mi ćemo kao Zavod pokušati da ga zaštitimo, baš zbog te istorijske vrednosti, jer je to kuća izuzetno znamenite ličnosti koja potiče iz Kragujevca“ objašnjava Grković, dodajući da za skoro šest decenija, koliko ta ustanova postoji, niko od njegovih prethodnika nije ni pokušao da pokrene inicijativu o zaštiti.
Rodna kuća Radomira Putnika nalazi se u delu grada koji je jako atraktivan modernim investitorima, te Grković strahuje da bi mogao da se pojavi neko, ko bi zbog lokacije ugrozio autentičnost ovog istorijski značajnog objekta.
Svestan je činjenice da je kuća u privatnom vlasništvu i da bi na tom mestu, bez adekvatne reakcije države, mogao da nikne moderan stambeno poslovni kompleks.
„Svedoci smo da to danas tako ide, pojavi se investitor i kuća može da nestane. U svakom slučaju ne bismo voleli da Putnikova kuća strada i da onda bude ono tradicionalno ‘eto, ništa nisu uradili da je sačuvaju’, navodi Grković.
On veruje da bi ovo zdanje moglo da bude neka vrsta muzeja u kojem bi bile smeštene zbirke vezane za život, rad i vojevanja vojvode Putnika, kao i komandovanje srpskom vojskom, čiji je štab tokom Velikog rata bio smešten baš u Kragujevcu.
„Dok je komadovao vojskom iz našeg grada, Radomir Putnik je bio smešten u Čomića vili u Šumaricama, ali smatram da je ovaj ambijent mnogo prikladniji, jer je to ipak njegova rodna kuća. Država može vlasnicima da ponudi da otkupi kuću i od nje napravi muzej. Postoji i drugi način, jer su danas na ceni na ceni takozvana ‘privatno javna partnerstva’. U tom slučaju bi Ministarstvo kulture pomoglo i finansiralo da se zdanje obnovi, a sama porodica bi imala korist i deo profita od posete turista rodnoj kući vojvode Putnika“, podseća Grković.
Ističe da bi ako postoji dobra volja, u realizaciju, osim Ministarstva kulture, mogla da se uključe i druga ministarstva, kao što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje u svom budžetu ima fond za obnavljanje spomenika od javnog značaja.
„Sve je bolje nego da kuća propadne ili nestane, a mogao bi da se pronađe model sa vlasnicima, da se privede tom ‘memorijalnom smislu’ i nekoj muzejsko – galerijskoj ili izložbenoj nameni, a da i vlasnici kuće u tome pronađu svoj interes“, zaključuje direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu.
Kragujevac se kao rodno mesto Radomira Putnika, slavnom vojskovođi odužio spomen pločom na spomenutoj kući, na kojoj piše da je u njoj „povremeno stanovao“, što prema istraživanju novinara Zorana Mišića nije tačno, već je prema podacima do kojih je došao, Putnik u njoj rođen.
U Kragujevcu postoji i kasarana koja nosi Putnikovo ime, ali je ona stradala tokom NATO bombardovanja 1999. godine i do danas nije obnovljena.
Grad je Putniku dodelio i ulicu u kojoj se nalazi njegova kuća, a u samom centru grada, ispred zgrade Suda, u kom je tokom Velikog rata (Prvi svetski rat) bila smeštena Vrhovna komanda nalazi se veliki spomenik vojvodi Radomiru Putniku.
Zoran Mišić u svom istraživačkom tekstu podseća i na mnogo veća priznanja koja je Putnik, za razliku od rodne Srbije i Kragujevca dobio u dalekim zemljama.
„Kanađani su Radomiru Putniku, kao ratnom savezniku još 1918. godine u pokrajini Alberta ‘dodelili’ čitavu planinu (deo čuvenih Stenovitih) i nazvali je po njemu, čime su se kandidovali za mnogo veće Kragujevčane (pa i Srbe) od nas. No, kao pravi Kragujevčanin navikao je vojvoda Putnik na nepravde i zanemarivanje još za života pa i posle njega’’ zaključio je Mišić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare