Prvih deset minuta policijskog časa u petak uveče obeležio je human gest policije prema jednoj umornoj doktorki, ali i rasprava sa starijim gospodinom koji se šetao Bulevarom kralja Aleksandra,
U prvim minutima policijskog časa, nakon gromoglasnog aplauza koji se orio Bulevarom kralja Aleksandra, policija je večeras, treći put od kada traje vanredno stanje, „dobila“ ulice samo za sebe, zbog zabrane koja startuje u 20 sati. Reporteri „Nova.rs“ našli su se kod Vukovog spomenika, gde su pratili građane koji užurbano koračaju ka kućama. Već u 20.05, nekoliko patrola policije pojavilo se duž bulevara, ali i u okolnim ulicama. Policajci su krenuli sa kontrolom svakog onog ko se u tom trenutku zadesio na ulici.
U jednom trenutku dvoje policajaca zaustavilo je gospodina, vidno začuđenog „što ga uznemiravaju“. Čovek je pokušao da objasni da on ide kući, da je bio do pošte i prodavnice, kao i da nije znao da je u toku policijski čas i zabrana kretanja. Koliko je pridržavanje uputstava i zabrana kretanja važna, pokušala je da objasni policajka, koja se trudila da mu stavi do znanja da ne sme zbog sebe, ali i drugih da se kreće, kako bi se zaustavilo širenje virusa. Međutim, što je ona više pokušavala da objasni, to je muškavac sve više bio u čudu.
I dok je dvoje policajaca radilo svoj posao i proveravalo gospodina sa centralom, na samo nekoliko metara dalje atipična situacija. Druga dva policajca, razgovarali su sa kolegom u civilu, kada im je u susret prišla žena vidno umorna i iscrpljena, kako jedva korača.
U trenutku kada su zatražili dozvolu, ova žena srednjih godina pogledala ih je, krenula da pretura po tašni a onda izgovorila reči od kojih su prisutni policajci zanemeli.
„Ja sam epidemiolog, radila sam 12 sati danas i ne mogu više ni da hodam od umora. Da li možete da mi obezbedite vozilo, ako je ikako moguće, jer sam pala sa nogu“, izjavila je umorna doktorka.
Usledio je čudan trenutak, svi smo se pogledali. Znamo da su oni ovih nedelja „na braniku otadžbine“, delovalo mi je kao da je i policajcima na neki način i neprijatno da je provere.
„Nažalost gospođo i mi smo večeras prebukirani. Sva vozila su nam na terenu, i mi pešačimo“, reče jedan od policajaca, ali se uključi treći, koji je bio u civilu.
„Stiže sad moj kolega, vrlo rado ćemo vas povesti gde god želite“, reče mlađi muškarac, za kojeg su mi policajci kasnije rekli da je kolega. I dok su ženi pomagali da uđe na zadnje sedište automobila, i polako odlazili, policijska patrola koja je zaustavila starijeg gospodina, saopštila mu je da je sudija za prekršaje odlučio da izda upozorenje i pustila gospodina. Pitam se, koliko je metara prošao ovaj čovek, kojem su ustanovili da živi na Karaburmi, pre nego što ga je zaustavila sledeća patrola. U našoj večerašnjoj patroli i u roku od sat vremena, kolegu i mene su legitimisali najmanje pet puta.
A kako i ne bi, nismo se bunili, kada sa televizije danima visoki zvaničnici mole i apeluju na građane da ostanu u svojim kućama, dok.. samo sat vremena ranije, u parku kod Vukovog spomenika nije postojala nijedna slobodna klupa. Meštani su izveli svoje ljubimce, šetali su parovi, a bilo je i onih starijih, koji su, reklo bi se, na granici zabrane izlaska. Dve trafike, jedine koje su u Bulevaru kralja Aleksandra radile, nisu mogle da posluže sve ljude koji su u redu čekali.
I dok sam se čudio koliko je ljudi večeras bilo na ulicama, naišao sam na jednog televizijskog glumca koji je izašao, kako je sam rekao, da završi nešto pre policijskog časa. I dok smo nas dvojica razgovarali, ljudi su počeli da ga primećuju. Gospodin u pedesetim godinama zaleteo se ka njemu, insistirajući da se slikaju i nije odustajao. Kada su to obavili, gospodin mu je pružio ruka, a glumac mu je na to rekao: „Pa nemojte molim vas sad i da se rukujemo, vidite li šta se dešava“. Koliko je situacija u tom trenutku postala komična videlo se na licu glumca, kada su dva mladića, videvši da se fotografiše sa gospodinom, odlučila da i oni pitaju. Kud baš večeras, verujem da se glumac pitao.
Zvuk policijskog helikoptera, nakon početka policijskog časa nijednog trenutka me više, nakon svih scena, nije iznenadio, jer sam se u tom trenutku zapitao, „Da li Srbina možeš da naučiš da nešto poštuje, bez da ga kazniš“. Teško, poučen večerašnjim iskustvom kada je temepratura bila 16 stepeni, a ljudi nisu mogli da odole i da ne izađu.
Pratite nas i na društvenim mrežama: