Šestu knjigu jednog od naših najboljih aforističara Ninusa Nestorovića „Bože, uprosti nam“ („Prometej“, Novi Sad, 2020) Žarko Trebješanin je prošlog petka u „Danasu“ okarakterisao kao „dubinsku psihološku analizu Vođe“.

„Narod zaljubljen u Vođu je nekritičan, zaslepljen i zavisan od svog objekta ljubavi“, ocenio je cenjeni psiholog, polazeći od Ninusovog aforizma: „Lakše bismo se odbranili od droge nego od Vođe. Manja je zavisnost“.

(Nadam se da mi čitaoci neće zameriti što autora oslovljavam imenom, jer cenim da je i njemu neprijatno zbog prezimenjaka koji se poslednjih meseci proslavio svakojakim glupostima, sve zarad lažnih izbora na kojima je predsednik svega ovoga potvrdio Ninusove reči: „Vođa je već odavno prerastao demokratiju. I još uvek raste…“)

Mislim da je u pravu i profesor dr Ratko Božović kad kaže da je Ninus ovdašnje „ličnosti iz političkog života oblikovao kao opskurne negativce, kao persone koje su se ne samo politički demaskirale već i drastično odljudile“, pa da pogledamo drugi kraj te „usrane motke“, kako je govorio legendarni Milenko Žuborski, one koji se kao fol bore protiv Vođe, tako što idu „trbuhom za kruhom, od partije do partije“.

Za razliku od mnogobrojnih kolumnista opšte prakse, Ninus se srbijanskom opozicijom ne bavi da bi je opametio, urazumio, izveo na pravi put… On tu bulumentu nesposobnjakovića prikazuje uprošćeno do bola, kad kaže da su ovde „političke stranke najveće sponzoruše“, pa dodaje: „Nemoguće je reciklirati politički otpad. Tu đubre zauvek ostaje đubre!“

Zato je „naša opozicija najbolja na svetu; svaka vlast bi poželela da ima takvu“, kaže Ninus i dosoljava: „S našom opozicijom više ni dupe ne možeš da obrišeš. Toliko je mekana!“

Ninusove aforizme nije dovoljno samo pročitati i u sebi promrljati: „Koliko je istina, sve je istina“, kako je to u predgovoru ove značajne knjige napisao moj prijatelj Petar Peca Popović, uz napomenu: „Aforizmi su podsticaj za akciju, nikako ne za saginjanje glave.“

Nisam siguran da će Ninusova knjiga, još manje ovaj moj kratak prikaz, podstaći bilo koga u poslednjim partljcima opozicije u Srbiji. Sam sebi ličim na nesretnika koji je u nedelju uveče u lokalnoj kladionici izgubio prilične pare, kladeći se na pobedu Leganesa protiv Real Madrida, uz objašnjenje „njima treba da opstanu, a Realu ne treba ništa, jer je već obezbedio titulu“, pri čemu nije hteo ni da čuje dobronameran komšijski savet: „Nemoj ti da ih spasavaš!“