Požurili neki po društvenim mrežama sa precrtavanjima, pa kažu da su, ako ni zbog čega drugog, nedeljni izbori važni jer će sa političke scene nestati desetine likova koji već godinama zagađuju ovdašnju političku scenu. Neki već samim prisustvom, neki čim progovore...

Pa to uzelo maha, pa nabrajaju redom: Vojislav Šešelj, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Gordana Čomić, Sergej Trifunović, Zoran Živković, Saša Radulović, Miloš Jovanović, Velja Ilić, Miša Vacić, Milan Stamatović, pa razni monarhisti, pa ona dečurlija koja je umislila da su građani zbog njih u zimu 2018/19 izlazili na proteste i ostala zelena boranija… Sve do Borisa Tadića koji više ni na izborima za kućni savet ne može da dobije glasove…

Sa ovog spiska, mada je mnogi pominju, ja bih odmah izbrisao Milicu Đurđević Stamenkovski, za koju je neko ko objavljuje tvitove pod firmom „NU Belgrade YSL Jazz“ napisao odmah po objavljivanju prvih rezultata: “Sad Milicu Zavetnicu, kupaju, peru joj kosu, potkresuju joj nokte, mažu ‘pomadama’, oblače u narodnu nošnju, daju joj serume za hibernaciju i stavljaju u DB frižider na Banjici, gde će biti do sledećih izbora.”

Ona i njena “stranka” su najbolji primer eksponata sa političke stalaže, koji se pojave u opticaju za svake izbore, popune deo prostora krajnje desno i nateraju neke nešto ozbiljnije zagovornike priče sa jakim nacionalnim nabojem da nastupaju umerenije, što ih čini uverljivim poput Srbijanke Turlajić kad se zalaže za “mladalački aktivizam” na suprotnoj strani političke scene.

Zato pažljivo pogledajte buket cvećki na ovoj našoj zajedničkoj The Bucket List (što je naslov filma koji je kod nas preveden kao „Lista poslednjih želja“), jer oni koji su i do sada držali u životu sve te stranke, strančice, pokrete i pokretiće neće tek tako dopustiti da na njih padne prašina. Tu i tamo intervju, tu i tamo izigravanje „druge strane“, tu i tamo apanaža za pljuvanje po zagovornicima ne toliko bojkota koliko zahteva za normalnije izborne i medijske uslove, tu i tamo izigravanje „javnih ličnosti“ u kojekakvim upravnim odborima, savetima i komisijama… hraniće još dugo sve te bolesne sujete korupciji sklonih zgubidana.

Poraz je za njih tek novi početak, pa će nam se još dugo svetiti što nismo prepoznali njihovu pamet i lepotu, a jesmo jedinu ideju svih – živeti što duže na grbači naroda!