Iskreno čestitam kolegama sa N1 televizije, koji su ove godine kolektivno dobili Godišnju nagradu “Stanislav Marinković” za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu.

Nadam se da će im priznanje redakcije lista “Danas” biti još draže ako se pohvalim da su me pre desetak dana ugledni novinari Slaviša Lekić, Veselin Simonović, Cvijetin Milivojević i Velimir Perović predložili kao kandidata za ovu izuzetno cenjenu nagradu.

Moj prvi mentor i učitelj sada već davne 1973. u “Večernjim novostima”, Stanislav Staša Marinković me je deceniju ipo kasnije doveo u redakciju “Borbe”, posle čega je usledilo sve čime se i danas ponosim u mojoj profesionalnoj karijeri, uključujući i šest meseci mukotrpnog rada u redakciji “Danasa” na samom početku njegovog puta, dugog 23 godine i još dva dana više.

Sa mojim sapatnicima iz tog perioda ponekad se našalim da sam jedini autor čiji “tekst” neprekidno izlazi još od prvog broja, jer sam kao zamenik glavnog i odgovornog urednika u junu 1997. smislio vinjetu u donjem desnom uglu zadnje stranice “Dosta je za Danas”.

Mislim ipak da će kolegama laueratima iz N1 televizije mnogo više imponovati ono što o “Danasu” misle, govore i pišu njegovi čitaoci. Tako je Gorica Mojović, uz poruku “sve ste izdržali, nepobedivi ste”, ispričala kako je na kiosku kod “Kalenića” zatražila “Danas”, pruživši novčanicu od 1.000 dinara, pa joj prodavačica odbrusila kako “nema da vrati kusur”. Na to je reagovala sugrađanka iza nje i rekla da će ona platiti dva “Danasa”. Iza njih se oglasio muškarac srednjih godina: “Bravo gospođo, Vi ste sigurno doktorka ili profesorka. ‘Danas’ kupuje samo fini svet!”

Mnogi, međutim, imaju sasvim drukčije mišljenje, pa je u tom smislu indikativna priča Nikole K. (ostali podaci poznati autoru i stalnim gostima topčiderskog restorana “Stara trojka”), koji je pre izvesnog vremena u supermarketu na Miljakovcu hteo da kupi “Danas”. Kod pulta sa novinama zatekao je postarijeg “informerbirovca” baš kad je ovaj hteo da presavijene primerke “Danasa” tutne iza drugih novina. “To rade svaki dan”, reče radnica supermarketa, ali glavni događaj je usledio na kasi, gde je pomenuti “raspoređivač štampe” sačekao mog prijatelja, a onda uzviknuo: “Vidi, vidi, opozicija, a pune dve korpe!”

Sreća Goričina što se neki takav nije zatekao kraj kioska na „Kaleniću“ da uzvikne: „“Vidi, vidi, opozicija, a samo ‘iljadarke frljaju!”