Dok "Otac" reditelja Srdana Golubovića, dobija aplauze u bioskopskim salama i filmske nagrade na domaćim i međunarodnim festivalima, Đorđe Joksimović – otac tri maloletne devojčice, koje su već pet godina u hraniteljskoj porodici – i dalje obija pragove sudnica i Centra za socijalni rad. Sa nedavnom promenom rukovodstva Centra za socijalni rad u Kragujevcu, za njega se rodila i nova nada.

U iščekivanju glavnog suđenja, nada se da će njegov hod po mukama konačno biti završen. Pet godina traje borba tihog i skromnog oca iz okoline Kragujevca, da vrati svoje tri ćerke, koje su sudskim rešenjem, dodeljene hraniteljskoj porodici na staranje. Sada se, kako kaže, nazire svetlost koju je godinama peške tražio po Srbiji.

„Pet godina je mnogo dugo, ali ja sam bio spreman da idem do kraja, pa koliko god godina da treba, samo da povratim svoju decu, koja su mi nepravedno oduzeta. Pred svaku godišnjicu nadao sam se nekom pomaku, ali sve do sada nisam imao čvrstih razloga za optimizam. Evo, 17. marta biće punih pet godina, kako deca nisu kod mene. Upravo tih dana, očekujem i zakazivanje glavnog suđenja, kojim bi trebalo da mi se vrate deca“, gotovo u dahu priča Đorđe, dok uređuje dvorište ispred kuće.

Četiri puta pešačio do Beograda tražeći pravdu

Mršav i prevremeno ostareo, ovaj 49-godišnji otac, borio se onako kako je znao i mogao, a ponekad i kako je morao. Četiri puta je pešačio do Beograda, protestovao ispred Vlade, tražio razgovor sa ministrom, štrajkovao glađu i bio uporan u svom neodustajanju. Snagu mu je davala očinska ljubav, a volju – želja za pravdom.

Između svakog odlaska u Beograd i pokušaja da dobije odgovore, Đorđe je radio sve poslove za koje je mogao da bude plaćen i od toga štedeo svaki dinar. Deo skromne zarade je redovno davao ćerkama, a ostalo ulagao u porodičnu kuću, kako bi obezbedio uslove, koji su mu bili postavljeni.

„U Centru za socijalni rad su mi redovno govorili da deca nemaju osnovne uslove za život kod mene, tražili su da uvedem vodu u kuću, da sredim kupatilo, da obezbedim posebnu sobu za njih. Svaki put kada bih uradio ono što su tražili, dobijao sam novi uslov. Sve je to trajalo ovih pet godina, ali sada prvi put imam razlog da verujem i da očekujem povratak dece, jer je na čelu kragujevačkog Centra za socijalni rad drugi čovek“, opisuje Đorđe svoju borbu sa sistemom.

Ispunjavaću želje mojim ćerkama

Sa nedavnom promenom rukovodstva Centra za socijalni rad u Kragujevcu, promenilo se i raspoloženje Đorđa Joksimovića. Sada sa osmehom na licu ubrzano sređuje kuću i dvorište, ne zbog toga što je to novi uslov socijalne službe, već je to njegova želja. Mali voćnjak iza kuće je uredno orezan i stabla okrečena, a zatičemo ga kako ispred kuće priprema zemljište za prostrani travnjak.

„Želim da mojim ćerkama bude lepo kada se vrate kući, da imaju mesto gde će se igrati sa drugaricama ili kućnim ljubimcima. Znam da vole pse, pa sam nabavio i dva mala psa. Sve ću da im udovoljavam, samo da konačno u našem dvorištu čujem njihove glasove i smeh“, govori ovaj otac.

Đorđe s nestrpljenjem iščekuje zakazivanje glavnog suđenja, jer kako kaže, posle toga počinje proces postepenog povrtaka i prilagođavanja devojčica na novu sredinu. U trenutku kada su smeštene u hraniteljsku porodicu u Topoli, najstarija devojčica imala je pet godina, srednja četiri, dok je najmlađa imala nepune dve godine. Sa ocem su se redovno viđale pod nadzorom Centra za socijalni rad, ali nijedna poseta nije bila u porodičnoj kući.

„Kada mi sudskim rešenjem budu vraćena deca, imaćemo prvo taj period prilagođavanja, u kom će one vikendom da dolaze kod mene. Sačekaću da starije devojčice završe školsku godinu do kraja, jer ne želim da ih izlažem dodatnom promenama. Znam da idu i na folklor, rekle su mi da bi volele da nastave i kada dođu kući. Već sam se sve raspitao oko upisa u Kulturno umetničko društvo, tako da jedva čekam da ih vodim na probe i gledam kako igraju“.

Nastaviću borbu i kad vratim decu

Kucao je Đorđe, proteklih pet godina na sva moguća vrata, nailazio na otvorena, ali kako kaže, češće na ona zatvorena. Međutim, nikada nije ni pomišljao da odustane od borbe u koju se upustio. Uporan i istrajan da dođe do predstavnika vlasti, na jednom od svojih protesta u Beogradu, upoznao je reditelja Srdana Golubovića, koji je po njegovoj priči snimio film. Kaže, da mu je zahvalan što je preko velikog platna preneo domaćoj i svetskoj javnosti priču o „oduzetoj deci“.

„Nisam ja jedini otac kome su oduzeta deca. Mnogo je porodica u Srbiji kojima su deca u hraniteljskim porodicama, a mogla bi da budu sa roditeljima. Boriću se za promene i donošenje novih zakona, kojima će matične porodice biti više zaštićene. Evo, na primer u mom slučaju, hranitelji po jednom mom detetu dobijaju 42.000 dinara, a kada meni budu vraćena deca, dečji dodatak za sve tri devojčice, neće biti ni polovina hraniteljskog iznosa za jedno dete. Zbog toga ću nastaviti borbu, kako druge porodice ne bi morale da idu mojim putem“, kaže Đorđe i najavljuje da će za sprovođenje svojih ideja, osnovati Udruženje roditelja.

Zbog čega je Centar za socijalni rad oduzeo decu pre pet godina

Centar za socijalni rad iz Kragujevac, u martu 2015. godine smestio je decu u hraniteljsku porodicu, zbog siromaštva i nemogućnosti da se biološki roditelji brinu o njima. Navodno je, prema svedočenju komšije, nevenčana supruga Đorđa Joksimovića i majka devojčica, viđena kako u obližnjoj reci pokušava da udavi decu. Prema prijavi Centra, majka je odmah smeštena na Psihijatrijsku kliniku i od tada se nalazi na lečenju u jednoj ustanovi.

Đorđe negira da je njegova supruga pokušala da udavi decu, ali kaže da je imala psihički slom i dodaje da se navodi iz presude, u kojima se kaže da porodica „ne može da se stara o deci“ odnose na suprugu, a ne na njega. Od početka je tvrdio da može da brine o devojčicama i zbog toga je krenuo u borbu za povratak svoje dece.