“Deca puno rade i uče i kroz nastavu na daljinu. Razumem da nastavnici sumnjaju u to da li su zadaci rađeni samostalno, pa prihvatam to da bi po završetku vanrednog stanja trebalo imati još koju nedelju redovne škole. Ali ako neko misli da deca sada uživaju i troše raspust, a da celo leto moraju da provedu u “pravoj” školi onda je u velikoj zabludi. Siguran sam da će naići na veliki otpor roditelja", kažje Dušan Milovanović - tata jedne Tare koja ide u šesti razred i Une koja je đak drugog razreda.
Iz Ministarstva prosvete stižu najave da bi đaci u klupe mogli da se vrate u junu, ali se još uvek čekaju zvanične preporuke epidemiologa. U međuvremenu, deca uče gledajući časove na TV, kao i putem različitih onlajn platform. Na početku su, čini se, svi bili pomalo zbunjeni, ali kako vreme odmiče, u novim uslovima nastave sve bolje se snalaze i đaci i nastavnici i roditelji.
“Una (II razred) i Tara (VI razred) su odmah prihvatile ideju škole na daljinu, bez većih opiranja. Prve dve nedelje su bile jako konfuzne, nastava se uglavnom pratila preko RTS-a, dok su ministarstvo i škola još uvek smišljali i isprobavali neke mogućnosti da se i predmetni nastavnici uključe u nastavu. Devojke su bile zadovoljne što mogu na odloženo da gledaju časove i pauziraju i vraćaju ako im nešto nije jasno. Problem je bio kod gradiva koje su već prešle. Onda se pitaš da li bi sve trebalo pisati u svesku ili čekati samo domaći”, objašnjava nam neke nedoumice sa samog početka.
Tara i Una su učenice Osnovne škole „Kralj Petar II“ na Vračaru, a njihovi roditelji su, uglavnom, zadovoljni načinom na koji se ta škola prilagodila novim okolnostima.
Ubrzo su nastavnici počeli da se uključuju preko elektronskih poruka i sajta škole.
„U početku je to bio problem zbog razumljive opšte konfuzije i dupliranja učenja – malo RTS, malo ono što nastavnici šalju na mejl, malo sajt škole. Verujem da je i njima bilo jednako teško i konfuzno, jer se treba prilagoditi i organizovati inboks sa par stotina stalnih kontakata. Lagano je RTS gubio smisao i nastavnici su preko Google učionice počeli da svakodnevno komuniciraju sa đacima. Kada smo objasnili i nastavnicima i deci kako funkioniše učionica, stvari su lagano počele da budu lakše za praćenje. Trenutno imamo 3 računara u kući pa je sve ovo moguće sinhrono raditi, ne mogu ni da zamislim kako je u kućama gde to nije slučaj”, priča nam Dušan.
Nastava i sam pristup učenju razlikuju se i zavise od uzrasta, primećuje naš sagovornik.
“Uni je bilo lakše jer se komunikacija uglavnom obavlja sa učiteljicom, koja je brzo prilagodila i gradivo i način na koji komunicira sa decom. Kod Tare je to malo komplikovanije jer je u pitanju 14 predmeta. Neki nastavnici su se prilagodili i pomažu deci da lakše savladaju novonastale uslove. Razumeju da nastava na daljinu i nastava u učionici nisu isto. Neki se trude više, neki manje, a neki ni malo. Ali u principu tako je i kada je nastava redovna. Neki su prilagodili gradivo ovakvom načinu rada, a neki zasipaju decu materijalima bez pokušaja da se stave u njihovu kožu”, ukazuje Dušan.
Iz Ministarstva prosvete poručuju da sa zaključivanjem ocena neće biti problema i da su škole spremne da postepeno vrate brojčane ocene koje su u onlajn nastavi bile zamenjene opisnim. Tarin i Unin tata nam je objasnio kako ocenjivanje izgleda iz perspektive jednog roditelja.
“Trenutno samo dobijaju opisne ocene sa prikladnim smajlijem (nasmejani, ravnodušni i tužni) u elektronskom dnevniku ili direktan komentar detetu preko Google učionice. Neki ih pohvaljuju i bodre, neki pišu preteće mejlove u neprikladnom tonu, a neki samo šalju zadatke i ćute”, priča naš sagovornik.
Kada se pomenu Viber grupe roditelji uglavnom prevrnu očima. U novim okolnostima i to se, izgleda, promenilo.
“U ovakvoj situaciji su i Viber grupe roditelja pokazale da imaju svoju svrhu. Preko grupe saveta roditelja škole je dosta aktivnosti organizovano i omogućena stalna komunikacija sa direktorkom. Preko odeljenskih grupa se razmenjuju sve bitne informacije i prikupljaju informacije o problemima sa kojima se deca i roditelji susreću”, objašnjava Dušan.
Iz Ministarstva prosvete, za Nova.rs, poručuju da roditelji nemaju razloga za zabrinutost i da neće biti problema sa zaključivanjem ocena. Stigla su i uputstva školama za postepeno vraćanje brojčanih ocena koje su na početku onlajn nastave bile zamenjene opisnim.
“Prve brojčane ocene za rezultate učenja na daljinu treba da budu motivišuće i podsticajne. Prilikom ocenjivanja nastavnici treba da imaju u vidu, osim merljivih rezultata, i pokazano zalaganje za učenje, napor koji učenici ulažu. Potrebno je uvažiti i sva ograničenja posredne komunikacije tokom onlajn nastave”, kaže Jasmina Đelić, načelnik odeljenja za koordinaciju školskih uprava pri Ministarstvu prosvete.
Ipak, dodaje ona, to ne znači i da ocene treba da budu poklonjene.
“Dobre ocene mogu biti podsticaj za dalje učenje, ali to ne znači da ocenjivanje treba da bude neobjektivno. Treba poštovati pravilnike o ocenjivanju u kojima su navedeni kriterijumi za ocene na petostepenoj skali za brojčano ocenjivanje”, poručuje Đelić.
Pojedini nastavnici primećuju da su njihovi đaci sada postali stručnjaci za pojedine predmete koji im nisu išli, pa se postavlja i pitanje da li će ocene đaka zapravo biti ocene roditelja.
“Sada će isplivati sve ono što je rezultat ukupnog rada nastavnika sa učenicima i izgradnja poverenja koje trebe da postoji. Ako nastavnik primeti da su postignuća deteta znatno bolja od kada nastavu pohađa od kuće on će imati priliku da sa roditeljima prodiskutuje i da ih pita koliko su pomagali detetu. Mi računamo i na to da su učenici vrlo svesni i da su realniji nego odrasli kada je u pitanju njihovo znanje. Teško je da će neki đak koji od 1. septembra nije pokazao znanje za više od trojke od nastavnika tražiti peticu”, smatra Đelić.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za Nova.rs da u ovom trenutku ne postoji idealno rešenje, kao i da bi roditelji i učenici konačno trebalo da shvate da je na prvom mestu znanje, a ne ocena.
“Sada se jasno vidi kojim učenicima je stalo do znanja kojima je više stalo do ocene i da zadovolje neku formu. Ja lično u ocenjivanju vrednujem angažovanost učenika, koliko ispunjava obaveze na nedeljnom nivou. Za sebe sam uveo klasifikacije koje će mi pomoći da na kraju sve svedem i pretvorim u brojčanu ocenu”, priča nam ovaj profesor istorije iz Osme beogradske gimnazije.
Primećuje da neće bit lako da se svi opisni utisci svedu u ukupno četiri brojčane ocene koliko treba da ih ima za za konačno sumiranje i zaključnu ocenu.
Ovaj nastavnik, čini se, na najbolji mogući način iskoristi sve tehničke mogućnosti onlajn nastave i komunikacije.
„Koristim nekoliko platformi za rad na daljinu. Tu je platforma zoom koja omogućava držanje časova i komunikaciju sa učenicima tako da možemo i da se vidimo i da razgovaramo. Koristim i Google upitnike, mejlove. Tu su i aplikacije kojima se prave interesantni kvizovi. Polako uvodim učenike u neku vrstu istraživačkog rada. Tema nam je posledice Drugog svetskog rata, pa su đaci dobili zadatak da u naredne dve nedelje da istraže koliko njihovo okruženje zna o životu u logorima. Oni će putem Google upitnika praviti ankete, a zatim će napraviti prezentacije – grafičke i tekstualne“, objašnjava Markov.