U Nemačkoj od danas važi novi zakon koji treba da olakša zapošljavanje kvalifikovanih radnika iz zemalja koje nisu članice EU. Kada se pomene odlazak u Nemaču, prva asocijacija su medicinske seste koje tamo, čini se, dočekaju raširenih ruku. Jedna od njih je Pavica Veljović (42), majka tri devojčice koja živi na relaciji Srbija-Nemačka, ona o svojim iskustvima govori za Nova.rs.
Pavica već tri godine svoj posao obavlja na relaciji između Srbije i Nemačke. Sebe opisuje kao „medicinsku sestru sa koferom u očima“. Kaže da voli svoju porodicu i zemlju, ali je, zarad nekog boljeg i materijalno dostojanstvenijeg života, rešila da sve stavi na kocku. Rizikovala je i posle brojnih padova konačno uspela.
“Sedam-osam bezuspešnih pokušaja i nekolicina nepristojnih ponuda da se zaposlim u Srbiji. Samo sam htela da živim od svoje diplome, vukovac sam bila. Otišla sam revoltirana, bez znanja jezika, ali rešena da uspem. Iskustvo je bilo krvavo, na kratko sam i odustala od svega, vratila sam se u Srbiju”, priča Pavica.
Međutim, ubrzo je, kako kaže, proradila želja za uspehom, tradicionalni srpski inat, pa je naučila komunikacijski nivo nemačkog za 15 dana i ponovo je rešila da okuša sreću. Radila je u gradovima čija imena kao da lome jezik dok ih izgovaramo: Ehingen, Kirhamjtek, Štutgart…
“Naoružana” diplomom „medicinska sestra tehničar opšteg smera“, dobijala je najteže slučajeve i, kako opisuje, svodilo se na to da je svaki put kada ode u Nemačku neki pacijent o kojem se brinula ubrzo preminuo.
Ipak, vremenom su stizale sve bolje i povoljnije prilike, ali su, objašnjava Pavica, deca ta koja je još uvek vraćaju kući i Srbiji.
Da ironija bude veća, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje postoji nekoliko hiljada medicinskih sestara različitih profila. Sagovornica našeg portala tvrdi da se svaki put po povratku iz Nemačke, puna nade, javljala u biro za zapošljavanje, uz optimizam da će joj se ukazati prilika da konačno ostane u Srbiji. Ipak, sve dobija apsurdni zaokret.
„Poslednja dva puta završilo se tako da su na birou mene molili da ih prevedem u Nemačku, da im pomognem. Žene sa biroa od mene traže posao, e tada sam odustala od pokušaja. Sada sam maskimalno fokusirana na Nemačku. Pokušavam da i ćerkama otvorim teren, ako one to budu želele“, tako stoje stvari u životu jedne žene odlučne da svojoj deci stvori neke veće šanse i mogućnosti.
Pavičino iskustvo može da bude i svojevrsni vodič onima koji planiraju da se otisnu put Nemačke i tamo zatraže neki sigurniji život.
„U sistemu „ 24h nege“ ste u potpunoj izolaciji, izloženi ste uglavnom bolesničkoj atmosferi, u tuđoj kući, tuđoj zemlji. Za to je potrebna jaka mentalna snaga. Uvek postoji rizik da ste obmanuti, rizik da vam odmah po dolasku pacijent umre, rizik da ćete ući u kuću koja nije prijateljski nastrojena. Postoje i krajnosti ovakvih priča gde vas svojataju, ne daju vam da se vratite kući. Jedina šansa da znate kako stvari zaista stoje je da rizikujete i odete na teren. Važno je biti spreman na sve, doslovce“, objašnjava sagovornica našeg portala.
Sve pređene kilometre, sve što je doživela, zaradila i naučila, sve od čega odlazi i sve ono što je dočekuje, Pavica je sabrala u jednu rečinicu:
„Biti medicinska sestra tehničar na relaciji Srbija – Nemačka znači biti večito na točkovima, na adrenalinu i u koferima. Ono što Nemac vidi kada se sretnete je: “Dobrodošli, baš Vi ste nam trebali.“, ono što vide moji ljudi kad se vratim je:“Blago tebi, donela si lovu iz Nemačke!“ Ono što je realno, volim što sam medicinska sestra i to je jedino važno“, zaključila je Pavica.
Novi zakon koji olakšava odlazak u Nemačku, kao i procene ovdašnjih sindikata da toj zemlji treba još oko 20.000 medicinskih sestar, čini se, nisu ostavili ravnodušnim ni ovdašnje zvaničnike.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đordević najavio je da je poslednji konkurs koji je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala u saradnji sa partnerima iz Nemačke, za odlazak medicinskih sestara iz Srbije u tu zemlju, stopiran i da će se on potruditi da takvih konkursa više ne bude.
NSZ po sporazumu sa Nemačkom od 2013. godine šalje medicinske sestre na rad u tu zemlju i prosečno ih je godišnje odlazilo oko 100.
Prijava za poslednji konkurs je trajala do 17. januara, a kako je ranije najavljeno iz Nemačke organizacije za razvoj i saradnju, koja je partner na tom projektu, kandidatkinje je trebalo da budu odabrane sredinom februara.
Drugi konkurs trebalo je da bude raspisan od 18. marta do 17. aprila, a treći od 5. avgusta do 25. septembra.
„Mi smo ove godine razgovarali sa nemačkim partnerima i dogovoreno je da to ove godine ne bude sprovedeno, a da vidimo da sledeće godine poništimo taj ugovor“, rekao je ministar Đorđević i nagovestio da je partnerima iz Nemačke rečeno da „Srbija više nije takva zemlja i da se borimo za ostanak ljudi”.
Kako bi zaustavila odliv mozgova, Vlada Srbije je nedavno usvojila i Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine, a koja bi trebalo da preokrene ili bar uspori proces kojim iz Srbije svake godine odlazi više desetina hiljada građana u potrazi za boljim uslovima života. Podatak koji upozorava stiže iz Eurostata, prema kojem je 2019. Boravišne dozvole u Evropskoj uniji zatražilo oko 52.000 naših državljana, što je oko 10.000 više nego 2018.
Podsticaji za mlade
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata za Nova.rs poručuje da država mora da stvori bolji ambijent za ostanak mladih.
„Država mora da im omogući lakše zapošljavanje i spektar poreskih olakšica koje će im olakšati život. Mladi moraju da dožive Srbiju kao perspektivnu zemlju i da požele u njoj da ostanu“, istakao o je Vuković.
On je primetio da vlada radi na zadržavanju i podsticajnim merama, pre svega, za IT stručnjake, ali da treba obratiti pažnju i na drugu neophodnu radnu snagu i stručni kadar.
